На овај топик ће се качити разни извештаји из Европе.

----------------------------------------------------------
Mon May 13, 2002

Финале купа Челзи-Арсенал

Quote from: "UltrasLondon"

Финале купа Челзи-Арсенал (May 13, 2002.)

Негде око пола десет ујутро нас 6 се упутило из Лондона колима са 6 седишта. Дестинација: Кардиф, Миленијум стадион, средишња трибина, југо-исток, челзијев сектор; разлог: финале ФА купа, Арсенал - Челзи. Очекивао се невиђен хаос на аутопуту М4, који води ка југо-западу Британије, с обзиром да је, поред финала купа, нека трка коња и још неки фестивал, а да не говирим да је понедељак нерадни дан па многи иду кућама. Очекивало се око пола милиона на М4!!! Међутим све је било одлично означено и организовано и готово да није било никаквих застоја. Два излаза са аутопута која воде ка Кардифу су била челзијева, а два арсеналова, тако да је град подељен на плаво и црвено у старту. Иначе нити једна полицијска кола нисам видео на аутопуту, готово да су сви аутомобили и мотори били окићени шаловима и заставама, а било је и неколико лимузина, (...ломи се кристал ).
Већ око 1 поподне били смо у Кардифу, што значи да је онај један гробар са нама само три и по сата слушао ЦД 'Песме са Севера' и приче типа - како је Дуле ставио Арсеналу гол на Хајбурију.  Како смо били на страни стадиона где су присталице Челзија све је било плаво. Пабови су били крцати, а већина их је имала избачене портабл барове до самих врата. Тако да се по пиво није улазило унутра. Проблем је био тај што се и тада чекало пола сата на туру пића. Тако су улице биле закрчене навијачима који су пијуцкали пивце на сунцу (невероватно за Велс), певали и гађали се целером!? Не знам која је фора, готово свако је имао парче целера и гађао се међусобно као и неког залуталог навијача Арсенала уз повике "Who are ya!" Иначе целер се служи уз Bloody Marry, па ето одакле. Атмосфера је могла бити и боља, али је чињеница да човек не може да се уради са две пинте пива колико стигнеш да попијеш због велике потражње. Верујем да зато...

...Инцидената није било. Као што сам већ написао пролазили су навијачи Арсенала кроз масу али уз неке повике нико никог није дирао. (You can stick your xxxxing double up the ass!). Пандури којих је било јако много (два дана пре Милвол прави хаос у југо-источном Лондону) су само у једном моменту потрчали низ улицу. Иначе просек година ликова око нас је био 30+, али то нису никако били маторци из канцеларија (какви је била већина Арсеналових навијача) већ позамашнији ликови са тетоважама. Убрзо је поред нас прошао млађи (око 20 година) лик са ожиљком преко лица у Nautica дуксу, који је промуклим гласом објашњавао лику до себе нешто. Затим је махнуо матором лику (45+), а овај га звао да дође, нешто су се испричали и убрзо је млађи лик испарио. (Слике стављам сутра)

Полако се кренуло ка стадиону и много је готиван осећај видети толику колицину навијаца. Велика главна улица која пролази поред стадиона била је крцата до оног дела где се скреће ка стадиону, а од тада потпуно празна.

Невероватна је била ова чињеница, сви ти људи ушли су на стадион и свако је био на својим местима за 5 минута !!! Има много улаза и све је до јаја означено, феноменал стадион. 80 000 људи на три трибине, север има само две трибине - доњу, а горње две су спојене. Север и по пола истока и запада је припадало Арсеналу. Имали су две шеталице - велики дрес и мању обичну. Атмосфера је била одлична кад су играчи излазили на терен и кад се певала химна, али у првом полувремену навијање је било јако слабо. Челзијеви су и покушавали, али то су биле групице од по 20 људи, а треба подићи три трибине. Арсеналови нису ни покушавали, чинило ми се као да су дошли да одгледају како ће њихов тим да узме још један трофеј и да је већа брига како се вратити у Лондон. (Тако је и било углавном)

Друго полувреме знатно боље сто се навијања тиче. Челзијеви су пар пута загрмели одлично, а и они прекопута су се пробудили. Онда је Зола кренуо да се загрева сто је загрејало масу - Ђанфранко Зола, нананананана!!! (не мелодију из 'Ловца на јелене' - I love you babe, нанананана). Таман кад је Челзи почео да доминира и на терену и на трибинама онај пијанац га стави у ћосак... Арсеналови у делиријуму, али јужна трибина устаје и грми - Common Chelsea! Међутим Фреди ставља још један за Арсенал и ови заслужено узимају куп. Радост је велика међу црвено-белима, плави дуго испраћају свој тим аплаузом. Полупразан југ поздравља и Арсенал аплаузом након подизања пехара, а званични спикер баца Goonere у делиријум пустивши мелодијску обраду 'Go West' на шта ови певају "2:0 to the Arsenal..."

На улицама се полако мешају црвени и плави и град се лагано празни док ми лочемо у башти пицерије. Нема чарки. Репортерка BBC збуњено слуса наш језик покушавајући да провали шта причамо док интервјуише келнера у пицерији.

Негде око пола осам увече крећемо ка Лондону аутопутем неких 5км на сат - све је закрчено. Неки навијачи Арсенала трче и скачу поред аутопута, иду брже него кола. Испред нас лондонски црни такси и пет будала у њему, скинули се до појаса и вире до пола кроз прозор машући кошуљама, немају обележија на себи, мислили смо gooneri славе куп. Међутим паралелно иде (мили аутопутем) још један ауто накићен плаво-белим заставама, и ови из таксија почињу да скандирају и певају Челзију, убрзо сви навијаЧи плавих који су се задесили на том делу аутопута прихватају песму (па и ми) и 10 минута је опште лудило. Шта би било да је Челзи узе куп. Након 15 минута таксиста зауставља кола и свађа се са овим ликовима - тек смо тада схватили да им возач није ортак и да су ови узели такси до Кардифа!!!

Ливерпул - Базел, стари извештај из 2002.

Quote from: "KizaLion"

Ливерпул - Базел, стари извештај из 2002.

Извештај једног Швајцарца из Базела. Текма је Ливерпул – Базел. Мало сам превео како сам знао, неке скраценице и типа "scousers" ми нису јасне.

Дечко који живи близу Ливерпула и који се разуме око енглеске навијачке сцене ме је покупио на манчестерском аеродрому, поштено. Први контакт смо имали преко "Мангупске фирме" (Urchins Firm) на нашем путу за Ливерпул.

На Лим улици упознали смо другог момка у Ливерпулу. Ишли смо на главно место окупљања Базелових момака, где је већ 50-70 момака циркало. Један од Мангупа се појавио, и рекли смо му да нас нападну у споредној улици где нема CCTV (шта је то?) инсталираних. (Вероватно ТВ камере)

Они нису били спремни за ово. Никад нису дошли у центар града како су нам рекли.  Позвали су нас на договорену тучу близу Евертон пољане. Питали смо  наше енглеске пријатеље који су нам се придружили на овој утакмици шта они мисле о томе. Сви од њих су се сложили да неће да иду тамо, зато што ови имају лошу репутацију коју су стекли последњих 30 година. Рекли су, ми смо у вашем граду, време је да нас нападнете.

Ништа се није десило. Око сат и по пре утакмице наша фирма (група) отишла је у паб близу пољане, немогу се сетити имена, налазио се прекопута најближе аутобуске станице. Један од наших енглеских пријатеља позвао је фоном једног од ваших момака, и информисао га, да ми пијемо у том пабу и чекамо их.

Већ смо чекали једно 15 минута, онда смо  кренули према пољани. Утакмица је почињала за око 45 минута. У том Стенли пабу  нападнути смо од неколицине ваших момака, они су 100% из ваше фирме,  зато што је један био на окупљању у центру града. Поштено,  остали смо на нашој пољани и узвратили вам тучом , неколико ваших се вратило у паб, друге смо ухватили после 100 јарди јурења. Није било много туче један на један, али био је чист (јасан) резултат за нас.

Тако да су двојица ваших момака пуштена у центар града после утакмице (један од њих ми се представио као вођа Мангупа).
Без сумње, ситуација је могла бити другачија, да смо ми срели вашу банду у стенли пабу после утакмице. Био сам информисан од једног мог енглеског друга, да вас је било преко 100 тамо. Наша банда је била подељена од ОБ (?), углавном у групе од 15 момака.

Остатак наше фирме (око 15) смо срели у Хотелу ??? Британија у центру града. Пре него што сам дошао тамо, један од наших главних момака ме позвао, и рекао ми да ће бити нападнути од око 40-50 скаузера у следећих пар минута.  Пожурио сам да будем тамо на време, и да на путу тамо сам  поново срео нашег главног дечка за контакт из Мангупа, питао сам га где иде. Ништа се није стварно десило, пар скаузера, око 10-15 је стајало око 50 јарди даље од нас, наша млађа екипа, око 10 момака, је улетела међу њих и они су побегли одатле. Не тврдим да је ово резултат. Убрзо после ОВ CCTV аутомобили појавили су се, у већем броју и то је био крај те ноћи.

Мислим да сви можете да потврдите нашу победу тог дана. Било је пар жена и деце који су циркали у том пабу и били су нападнути од наше стране. Жао ми је због њих, али да се ви нисте крили дубоко унутра не би било разлога за нас да нападамо вас све што сте се унутра  нашли.

Ми не прецењујемо овај резултат. Како сам раније написао, могло је бити другачије на Стенлију после утакмице.

Какогод, ми смо пили у вашем граду без ОБ целог дана, и за страну фирму наша организација није била лоша, ми смо вас контактирали, рекли смо вам где циркамо. Рекли сте нам да нећете да се појавите у центру, али после утакмице, ваших 40 људи се појавило у центру. Необично зар не.

Похвале енглеским момцима који су нам помогли тог дана, не у тучи, него у вођењу и показивању, срећом ви сте уживали. Знамо да не можемо да се поредимо са МанУ, Тотенхем, Кардиф и осталим енглеским фирмама, и ми вероватно нисмо велика игра, али смо урадили праву ствар тог дана.

Ево трећег :

Mon Feb 21, 2005
GAK Graz - 'Boro (UEFA CUP)

Quote from: "munja1"

GAK Graz - 'Boro (UEFA CUP) (Feb 21, 2005)
Неколико нас из "дежеле" којима је ова текма била у заједничком интересу, кренуло је у четвртак поподне путем Graza у циљу да одгледамо текму са Бороом. Пре свега смо хтели да видимо навијаче енглеског клуба на делу.

У Graz стижемо око пола три, налазимо паркинг у близини железничке станице и крећемо према стадиону Arnolda Schwarzenegera, који је удаљен једно 10 мин хода, да узмемо карте. Око стадиона све мирно, нема живе душе ко да се и не игра утакмица. Узели смо карте за трибину иза гола крајње лево, одмах до трибине за гостујуће навијаче. Карте су коштале 33 Еура комад.

Након тога крећемо према центру пешке,  требало нам је једно 20-30 минута и с обзиром да је било много хладно није била баш пријатна шетња. У центру наилазимо на мање групице Енглеза с обележјима (такозваних  "скарфера") . За ове са обележјима влада мишљење да су индијанци али то по мом мишљењу не значи да су пичке и да је лако с њима изаћи на крај у  случају да су нападнути јер и ти индијанци имају по 30-40 година, што такође значи да имају неко искуство. Овде наравно изузимам оне који су стварно типични туристи, пензионере итд., јер је било и таквих.

Након 30 мин шетње по центру и блејања изложби итд, чули  смо хук који је допирао из једне странске улицице, а могао је да значи само једно, то јест да је на окупу већа група Енглеза. На наше задовољство, у тој улици се налазио неки Irish pub, који су окупирали Енглези. По слободној процени би се могло рећи да их је било око 300 ако не и више, што casuala, што обичних симпатизера-навијача с обележјима. Допуштам могућност да су окупирали и неке друге пабове и локације јер их је на самој текми било неколико пута више. После кратког блејања испред одлучили смо да се прошетамо кроз паб, иако су нас неки мало чудно гледали. Ја се баш нисам нешто пријатно осећао али срећом па су били мирољубиви :) . На wc-у нисмо наишли на оне сцене из Football Factory :)  што не мора да значи да тога није било.

Приметили смо и неке клинце с мобилним телефонима на ушима, како се мотају око паба. Вероватно шпијуни Гакове екипе. На наше разочарење домаћина није било нигде, а нису ништа ни покушали. Колико знам није било никаквих инцидената током дана. Морам да кажем да је по центру било јако мало полицијских снага а испред паба их уопште није било једино се повремено један жандарм прошетао до паба и назад до главне улице, тако да домаћинима полиција сигурно не може да буде изговор.

Око 17:00 екипице су већ полако почеле да напуштају паб и кренуле путем стадиона. Текма је била у 18:30. Ми смо такође кренули негде у то време и заједно с Енглезима ушли на трамвај који иде право до стадиона. Трамвај крцат, Енглези певају... Била је и она позната:

Harry Roberts is our friend, is our friend, is our friend
Harry Roberts is our friend
He kills coppers...

Код стадиона вец доста аустријске Жандармерије али бројке се не могу мерити нпр. кад се игра бг дерби или ако хоћете и љ дерби. Такође су слабије опремљени. Ми смо одлучили да покушамо да направимо круг око стадиона и да дођемо до улаза на трибину где су Гакови навијачи. Пошто су ови нови стадиони у ствари грађевински мулти-комплекси (гараже, терен за хокеј, кафићи...) нисмо успели да дођемо директно до њиховог улаза па смо одустали. Око стадиона све мирно,никаквих инцидената. Испред улаза смо попили још по пиво и кренули унутра. Претрес такође није био много строг. Док смо  улазили схватили смо да су и за наш сектор карте покуповали Енглези, што нам наравно није сметало. Навијање код Енглеза као што већ знате иде спонтано, неко поведе песму остали прихвате и идемо... Било је пар групица у којима су се скинули до појаса. На почетку је било мало одбојке на трибини с неком гуменом лоптом.

У тренутку истрчавања играча на терен подигнута је и једноставна кореографија (црвено-беле-плаве фолије, ако се добро сећам) на Гаковој трибини и заставице на осталим трибинама (вероватно у организацији клуба). Стадион је био скоро дупке пун. Домаћи навијаци уопсте нису навијали, односно ако јесу нису се ништа чули, једино неки бубањ? Није упаљена ни једна бакља ништа, мада не знам какви су уствари гакови навијачи. Колико сам успео да приметим био је транспарент Armada Graz.

Енглези као што сам већ рекао, грло-дланови. Мало прозивања домаћина са скандирањем who are you? И песмом small town in Europe, you 're just a small town in Europe, која иде на мелодију ЈЕДАН ЈЕ...

Такође ми се допала једноставно скандирање Боро, Боро, Боро... а иде на мелодију чувеног техно комада с почетка 90-их No, No (two unlimited).

Било је наравно и оног C'mon Boro. У другом полувремену је и раширен дугачак транспарент са тим текстом. Код голова је било опште лудило и еуфорија.
Скоро сви Енглези су стајали осим пензоса наравно. После текме већина је отишла у бусеве који су их чекали испред стадиона и правац аеродром, док су остали хватали трамвај и правац центар, а ми смо кренули до кола и назад за дежелу.

За оне које занима casual сцена:

Ја нисам приметио ни једанburberryили aquascutum качкет. Доста су носили Henri Lloyd, North Face, Berghaus, врло мало  Stone Islanda итд. Патике Adidas, New Balance... По мојој процени није било висе од 100-150 цасуала али мозда и гресим. Било је тешко оценити, јер су на трибини сви били помешани, а и не знам колико броји њихова casual група Frontline, тако да ако је неко боље упућен, нек напише да не би ја овде лупао. Можда су неки добили забрану после оних инцидената у Чешкој

Quote from: "KizaLion"

Boulogne Boys

У Паризу постоји 7 група које бодре ПСГ. Постоје два копа - Boulogne и Autevil. На трибини Boulogne,као и на целом парку принчева,
најстарија и најутицајнија екипа је Boulogne Boys. Група је основана 1985. чини је око 500 момака средње класе, нема ни буржуја ни клошара.
Boulogne Boys-има се приписује слепо праћење италијанског навијачког тренда, па су зато најуспешнији у француској по броју и квалитетним
кореографијама. Декларишу се као ББ, мада их многи називају hooligans, подељени су у многе подгрупе од којих су најпознатије
commando pirates, army corps, i casuals firm. Међу њима не постоји вођа, већ влада анархија. Свако је
самосталан и навијају како хоће, не постоји ауторитет.
Полиција их мрзи и прогања. Многи њихови добри момци су због полиције престали да иду на утакмице. У Француској
су казне веома ригорозне за нереде на утакмицама. За једну мању тучу може се добити и до 3 године затвора, тако да
делују у илегали.
Највише мрзе Марсељ и њихове навијаче. Марсељези су најбројнији у Француској, то су углавном црнци и арапи, наркомани и лоповчићи.
На једној текми 92/93 отишло је много ББ у Марсељ и испалили су на њих 23 ракете пре, у току и после утакмице.
Највећи инциденти су им везани са Јувентусом, Арсеналом, Марсељем и Ленсом. Арсеналови навијачи су се показали
као добри fighteri и са њима је било чупаво, али су ипак ББ победили.
Од навијачких група у Француској цене без обзира на лоше односе БBad Gones - Lyon, Dogue Virage Est - Liile, који су стварно
добри хулигани.
Већина ББ је опредељена за десницу. Већина је за Национални фронт и за Jean Mary Le Penn-a. На трибини Аутевил
не постоји никакво политичко опредељење.
Quote from: "delija_pariz"Аутеуил су млађа генерација навијача има много арапа црнаца и остале багре...
Boulogne  су стара генерација али полако нестају. Сами су криви за то, нису добро организовани, свак навија за себе . Мурија , медие и уметнички свет их уништише. Упадну им новинари у коп снимају их и праве тајне емисије

И уместо да та два копа се уједине за добробит париза они се шибају нешто као гробари.
Quote from: "Jackass"Boulogne Boys су колико знам изнабадали ове са трибине Auteville,на гостовању против Auxerre-a.И на финалу купа је било нереда,Boys су чак и покушали да отму заставу Tigris,али замало нису успели.

Разлика између ових група је у годинама,а и у навијачком фазону.Док су Boys углавном у хоол-трипу,ови са Аутевилле гаје неки Ултрас-фазон.


Quote from: "capocrimi"Олд фирм, највећи градски дерби на свету


Песме и пароле посвећене су вређању друге стране. "Келтска култура" коју промовишу навијачи Селтика наглашава мржњу према Уједињеној Краљевини, а на свакој утакмици се традиционално окрећу према "плавцима" и крсте се, док је посебан опус песама посвећен вређању енглеске краљице

Нема пуно светских градова који могу да се подиче власништвом фудбалског дербија. Дерби није само дан када се сучељавају снаге два трофејна тима из једног града, попут нашег "вечитог" дербија где копља укрштају Партизан и Црвена звезда. Дерби је много више од тога. То је дан када влада фудбалска грозница, када се заборављају све рођачке везе и сва пријатељства, када и теткице у фирмама знају да предстоји окршај два љута ривала...

Ипак, ниједан од светских дербија не може да угрози статус култног "Олд фирм дербија". Почеци глазговског дербија, који чине Селтик и Ренџерс, датирају још из 1888. године када је одигран први меч, иначе пријатељског карактера, у којем су "зелени" славили 5:2, а до данас је одиграно више од 400 утакмица.


Шта је то што издваја овај дерби изнад других? Шкотска лига је просечна и готово незанимљива, фудбал им је на ниским гранама попут нашег, али је тензија приликом ових мечева много већа него било где. "Олд фирм" није само меч два тима, нити је то окршај две армије навијача. Реч је о ривалитету две религије.
Глазгов Ренџерс је основан 1873. године, клупска боја дресова је плава. Најуспешнији су клуб на свету по броју освојених титула првака земље - чак 50 пута! Сада већ давне 1972. године освојили су Куп победника купова. Иако "Ајброкс парк" има капацитет од 50.000 места, дербију 2. јануара 1939. године присуствовало је чак 118.567 гледалаца.

Селтик је основан 1888. године. "Зелено-бели" су 40 пута били прваци државе, а 1967. су освојили Куп шампиона. Рекордна посета на "Селтик парку" је забележена 1. јануара 1938. када је "Олд фирму" присуствовало 92.000 гледалаца са плаћеним картама.
Оно што их раздваја је верско опредељење. Ренџерси су протестанти, Селтикови су католици. Када је локално становништво основало Ренџерс, није истицало посебно интересовање за религију, нити се наглашавала њихова протестантска вероисповест. Ствари почињу да се мењају када се 15 година касније оснива Селтик. Тада се у град досељавају Ирци, католици, који се као мањина у граду, окупљају око ирске тробојке, оснивају свој фудбалски клуб и дају му националне зелено-беле боје. Како је то већ обичај у католичкој цркви, јака веза са верницима преноси се и на однос са новоснованим клубом. Убрзо, судари ова два ривала добијају назив "Тхе Олд Фирм" што би у буквалном преводу значило "старо, а јако".

"Олд Фирм" никада не би био оно што јесте да нема навијача. Навијачка страна дербија има дугу традицију, како по добрим, тако и по лошим дешавањима. Одлазак на утакмицу навијачи оба тима пореде са одласком у верски рат. Навијачи Ренџерса називају се "Продс", док су навијачи Селтика прекрштени у "Тимс". Цео град је подељен, па је тако источни део насељен католицима, а остатак протестантима.

Верска размимоилажења произвела су и политичке размирице између две групе навијача, а то се посебно огледа у Алстеру, односно Северној Ирској. Док се Селтикови навијачи залажу за спајање Северне Ирске и Ирске, Ренџерсови су унионисти, односно желе уједињену Велику Британију. У складу са овим се и прави атмосфера на стадиону. Песме и пароле посвећене су пре свега вређању друге стране. "Келтска култура" коју промовишу навијачи Селтика наглашава мржњу према Уједињеној Краљевини, а на свакој утакмици се традиционално окрећу према "плавцима" и крсте се, док је посебан опус песама посвећен вређању Енглеске Краљице. Ренџерсови пак носе заставе Краљевства, "британке" и заставе Алстера, а честе су увредљиве песме посвећене Папи, као и подругљиве песме посвећене Ирцима ("ваше маме су лопови, очеви дилери").

Утакмице ова два ривала пратило је и неколико трагедија са смртних исходима, па је тако 1921. страдало 26 навијача, 1971. године је било 66 мртвих, а последњи велики навијачки сукоб забележен је на финалу Купа Шкотске 1980. године када су навијачи оба тима улетели на терен и започели општу тучу.

Данас је ситуација у Глазгову умногоме измењена. Мржња између протестаната и католика није толико изражена, мада се сви добри односи заборављају на дан утакмице.
Ипак ће заувек остати записане речи једног навијача: "Опредељујеш се од малена за једну или другу страну. Нема неутралних".

СУНЕС СРУШИО СТОГОДИШЊУ ТРАДИЦИЈУ

Протестанти су по оснивању ривалског Селтика увели неписано правило да никада ниједан католик не може да обуче плави дрес, нити да се запосли у Ренџерсима. Ово правило је држано све до 1989. године када је тадашњи тренер Грем Сунес шокирао све изјавом да га занимају само квалитети фудбалера, а не њихова верска припадност.
Тренутак касније Сунес је промовисао Мориса Џонсона као ново појачање плаваца. Мо Џонсон је био велики херој Селтик парка, па се навијачи Ренџерса никада нису помирили са његовим доласком. Џонсон је посебно био омражен након једног дербија када се пред протестантима прекрстио. Навијачи Ренџерса му никада нису бројали голове које је постизао у плавом дресу, а често је избијала и туча на трибинама уколико би неко прославио његов погодак.

Kad proključa južnjačka krv!

Quote from: "Веља"Imidz argentinskih navijaca ne odudara od scena koje mozemo s' vremena na vreme na vreme videti na nasim TV programima - na svakoj tekmi bacaju se papirici, pale se baklje i dimovi, sire se gigantske setalice, neredi su ucestali, a stadioni puni. Svaki klub u Argentini koji se takmici u prvoj i drugoj ligi, ima uz sebe hiljade fanatika, kojima nece biti tesko ni da prevale po par hiljada kilometara kako bi prisustvovali tekmi voljenog im kluba. argentinskih Ultra grupa ima na desetine i prakticno je nemoguce zauzeti stav kada se govori o tome koja do njih je najbolja.
Transparenti koje Argentinci kace na ograde svojih stadiona veoma su dugacki i nije retkost videti i one duze od 50 metara. Uglavnom su radjeni "po sablonu" i izgledaju prilicno jednostavno, sto znaci da im se nekakva "mastovitost" po dizajnu ne moze pripisati. Njihovi navijaci skoro nikad ne skaniraju, vec pevaju dugacke, melodicne pesme. Kop zapocinje pesmu koja se prihvata na celom stadionu, pa nije cudno videti dedu i unuka kako zajedno skacu i navijaju. Shalove niko ne nosi, zbog klime, jelte, ali svaki navijac na utakmicu ide obucen u dres ili majicu voljenog kluba, noseci kapu i zastavu.
Argentinci su puni ponosa kada je u pitanju nosenje simbola kluba za koji navijaju, pa je "stekovanje" dresa ili majice najveca sramota koja se moze pripisati jednom argentinskom navijachu. Koreografije na stadionima su poznate - papirici, trake i pirotehnika i bez obzira sto je kolorit na svakoj utakmici isti, ne treba verovati da ce u skorije vreme doci do drasticne promene u domenu vizuelnog spektakla na tribinama.
S' obzirom da je Argentina velika po povrsini, na gostovanja se ide uglavnom vozom, redje avionom ( sto je rezervisano za bogatije navijace ), a retko autobusom.
Sasvim sigurno najjaci adut navijacha jeste vernost. Od dana rodjenja pa do kraja zivota navijachi disu za svoj klub i nista ih drugo ne zanima. Zato je razumljivo da se ne moze govoriti o nekoj prosecnoj starosti argentinskih tifoza. Na stadionu mozete videti i cele porodice, kojima odlazak na utakmicu dodje kao neka vrsta praznika, ali se ipak moze reci da jezgro najekstremnijih cine "momci" od 15 do 40 godina.
Pored toga sto su vecno uz klub, navijaci iz Argentine su uvek i uz svoju reprezentaciju. Reprezentacija je svetinja i bez obzira gde igra, pratice je veliki broj navijacha, medju kojima ce biti veliki broj onih koji ce nastojati da "ukrste pesnice" sa navijacima protivnicke reprezentacije. Kada prvi tim igra neku tekmi, 90% Argentinaca ne radi, radnje su zatvorene, a gradske ulice puste.
Argentinci za svoje velike, mozda i najvece protivnike smatraju "komsije" iz Brazila, a mrze i ostale navijace na njihovom kontinentu, pre svega one iz Urugvaja i Paragvaja.
Sto se odnosa prema igracima tice, on je veoma korektan. Dok igra u klubu, on je idol za hiljade navijaca, mada argentinski "tifozi" ne vole preterano strane fudbalere u svojim redovima.
Kada je rec o upotrebi "stimulativnih sredstava", moze se reci da se pretezno upotrebljavaju lake i teske droge ( bas nas cudi :) :) :) za Argentinu ), dok se alkohol vrlo retko konzumira, a i kada se konzumira - iskljucivo se pije pivo. ( to su videli od nas :) )
Prijateljstvo izmedju razlicitih navijackih grupa ne postoji, tako da su masovni okrsaji na fudbalskim stadionima "uobicajeni" i to je bitna osobenost "Ultra - Argentinaca".
Svake godine po nekoliko ljudi izgubi zivot u okrsajima navijaca u Argentini. U tucama se koriste razna "pomagala", tako da se pored "standardnih" stangli i nozeva, upotrebljavaju cesto i rakete, sekire, pistolji...
Zanimljivo (?!) je da se kamenovanje protivnickih navijacha ( i igraca :) ) pretezno dogadja na samoj utakmici.
U sirem spektru huliganskih ispada u Argentini, prvo mesto svakako zauzima tragedija koja se dogodila 26.juna 1968. godine. Tada je u stampedu, koji je izazvan sveopstom tucom na utakmici Boka Juniors vs River Plata, doslo do pravog masakra, ciji je epilog 71 mrtav i 83 ranjena navijaca. Nemile scene nikada nisu nestale sa argentinskih stadiona ( a cini se da su josh intenzivnije ), a posebno je izrazena netrpeljivost navijaca iz provincijskih gradova prema klubovima iz Buenos Aires-a. Tako je na primer, na utakmici u Santa Fe-u, pred novu 1998. godinu, doslo do sukoba izmedju domacih navijaca sa huliganima iz glavnog grada Argentine, gde je jedan dvadesetcetvorogodisnji pristalica Santa Fea izgubio zivot, a stadion i okolni objekti su potpuno demolirani.
Po svemu ovome ispada da murije na argentinskim stadionima nema. To naravno nije tacno, policija se trudi da suzbije nasilnistvo na stadionima, ali nemoguce je pokriti toliko utakmica "visokog rizika" u jednom danu. Ovo je veliki problem i za argentinsku vladu koja na sve nacine pokusava da ukloni vinovnike incidenata sa tribina.
U poslednjih par godina, ucestala su hapsenja lidera huliganski frakcija, koji "zaradjuju" i po 10-15 godina robije zbog izgreda, a uprave klubova vise ne mogu, kao nekada, da zastite svoje "pulene".
Ako uzmemo u obzir sve cinjenice i okolnosti, moglo bi se reci da najvece rivalstvo ipak postoji u glavnom gradu, Buenos Airesu. Sa jedne strane su navijaci River Plate, dok su njihovi najljuci protivnici navijaci Boka Juniorsa.
Navijaci River Plate dolaze iz bogatijih kvartova Buenos Airesa, kao i iz drugih bogatijih gradova. Na gostovanja neretko putuju avionom, a svoj klub prate u velikom broju i na medjunarodnim mecevima.
Tifozi Boka Juniorsa su uglavnom iz siromasnijih krajeva grada ( La Boca ), ima ih u velikom broju i u provincijskim gradovima i veoma su skloni drogiranju i alkoholisanju... :) :) :)
Razlika izmedju ove dve navijacke grupe nije samo socijalna, kako se cini na prvi pogled.
Dok navijaci River Plate na svakoj tekmi pale baklje, tifozi gradskog im rivala koriste dimne bombe ( dimne kutije ), sikljucivo u bojama svog kluba ( plavo-zuto ). Nezamislivo je da na utakmici Boka Juniors navijaci ovog kluba upale baklju ili da u suprotnom taboru vidite dimnjak  :zbunjen  :o ! Osim ove, postoji razlika i u politickom opredeljenju.
U Argentini preovladjuju "peronisti" i "liberali" kao dve najjace partije. Tifozi Boke su najvise "optereceni" politikom, te shodno svom socijalnom statusu svi od reda su pristalice peronisticke stranke koja zastupa interese siromasnih slojeva stanovnistva.
Navijaci River Plate nisu narocito "stranacki obojeni", ali kao i ostale navijacke grupe veliki su protivnici "diktatorskog rezima".
Mrznja izmedju navijaca dva gradska rivala je neopisiva i na gotovo svakoj tekmi dolazi do sukoba i krvoprolica ( jos od tridesetih godina proslog veka ove dve frakcije se sukobljavaju kad god se sretnu ).
Na dan derbija policija ne garantuje bezbednost  ;pljuga  onima koji obuceni u dresove svog kluba zalaze u kvartove za koje se zna da u njima preovladjuje druga strana. Hiljade specijalno opremljenih policajaca skoncentrisano je na svim prilazima stadionu, a tribine moraju biti u dometu vodenih topova u slucaju incidenata. Sukobi navijaca se desavaju uglavnom posle utakmice, a nije neobicno videti navijaca ekipe koja je izgubila kako u besu u punoj brzini svojim automobilom ulece u grupu "slavljenika"  :o !!! ( Pa sad ti vidi koji su to ludaci!   :ruke )

Pozdrav,
Velja :)

River Plate vs Boca Juniors






http://www.punbb-hosting.com/forums/ultrasarhivaforum/

Шта је то УЛТРАС ?

Ултрас нема име за спољашњи свет, само добри пријатељи га познају. Ултрас нема лице, много пута му капуљача покрива главу, шал уста. Ултрас се не облачи попут осталих, не прати моду, не воли новитете. Кад се попне на воз, шета улицом, иако нема обележја своје екипе, он је препознатљив. Ултрас напада ако је нападнут, помаже кад је то потребно, не престаје бити ултрас чим скине шал и врати се кући, већ се бори 7 дана недељно. Искусни ултрас даје пример млађем, млађи има респект према старијем. Млади ултрас је поносан док стоји поред искуснијег, учи од критика старијег и поцрвени кад му овај пружи руку. Кад обични људи гледају ултрас-а, они га не разумеју, а он не жели бити разумљив, не жели објашњавати своје идеале. Сваки ултрас је различит: постоје они који носе обележја групе или тима и они који никад у животу нису имали тако нешто; постоје они који се крећу само са својом групом и они који су индивидуалци и који су сами своја група.
Ултрас-и су различити, али их спаја љубав према свом клубу, упорност у остајању 90 мин на ногама по киши или на хладноћи, спаја их топлота која их греје док певају из свег гласа, док спавају у полу-пијаном стању у возу који их води са гостовања, спаја их кортео кроз центар гостујућег града, спаја их један сендвич који ће поделити њих четворо после много сати глади, спаја их једна подељена цигарета, спаја их она свађа око резервне навале која је промашила одлучујићи пенал, спаја их један поглед, један идеал, један једини менталитет.
Све ствари које нас међусобно спајају, у исто време нас одвајају од осталог света: од забринутих родитеља, од запрепаштених рођака, од уплашених школских или пословних колега, и од нетолерантних професора или шефа. Ултрас је излазак из конформитета, изненађење које ти украде смех кад схватиш да си се извукао за длаку. Ултрас је и рука која те увлачи у воз који већ креће. Ултрас није вандализам или насиље без разлога, он је упорна одбрана једног начина живота...

Све што желим рећи, да куцнуо је последњи час!
Не буде ли Звезде, тада неће бити ни нас!

Brigade Sud Nice

QuoteЕво једног навијачког интервјуа :
(Преузето са форума underground.fans)

Hello Max. Before talking about the scene, could you introduce you in a few words ?

Max, 32, member of the Brigade Sud Nice since 1987-87. Since some years I worked on the group material inside the BSN 'Direttivo'. I'm also following Torino where I had a year-card for two seasons (with RdM group) and where I know many people inside the stand.

You're an active member of one of the oldest french ultra groups, but many europeans don't know about it. Is it a problem for you being not so well know as Boulogne Boys 85 or Commando Ultra 84?

Indeed, if BSN was born in 1985 we aren't so well know as BB85 or CU84, but it's also necessary to replace the things in their context. BB85 are the oldest group of the capital, and the CU84 is the oldest group of the 1st French club which gained a European cup. Both these teams played at a high european level and are surmediatized (more Marseille than PSG), whereas we had rather black periods. Since we come back in 1st League in 2002/03, we make more 'noise' about us and we thus are recognized. But, we do not pay attention to what the others think of us. All we do if only for us, not for the others


You knew the BSN beginnings, and at the present time, you are always there. Which things changed in a favorable way with the passing of years?

The most positive thing? More and more of new heads in the stand and more and more of young people.

And for the negative side, why do you regret from of the Eighties?

Most obvious, it's the total lack of freedom. Before, so much at home than away games, we could almost do what we wanted. Repression was non existet.

Why, in your opinion, most french ultras have respect for BSN?

It's true that certain respect us (finally it's what is said...). That's due to the fact that since 1985, BSN always was present, even in the black years and that we always tried to make us respect.

Do you feel the fact that, seen outside, you seem to be one of the rare French groups to really having the italian mentality?

Our geographical situation near to Italy inevitably influenced us; but not only in terraces, also in our way of life,, more mediterranean than others. It should not be forgotten that France bought Nice in 1860, and that we are French there since this date.

Was this mentality always seems to have been presents on your premise, a will of your share to keep this style?

Preserving this mentality is not a will insofar as this mentality one has it in us. But if it came to disappear, one would do all to avoid it.

So much respect you, much also criticizes you. What do you think about that? Do you think their criticisms are justified?

Many criticizes us, but those which criticize us do not have any value in our eyes. We don't care what the others think. With BSN, we knows what we did, what we worth, and i's essence there.

In your heart and conscience, which would you like to see evolving/moving even more inside the BSN?

I would like to see young people more and more investing itself in the life of the group to the all days life, having an attitude more ultrà; that more people make away games.

Do you think that the fall of the club in lower division was good for your group or on the contrary at all? Do you think that having black years made it possible to the leaders to keep a certain style (less business) that you would have perhaps lost without these sporting problems?

The fall of the club in 2nd division made us progress less quickly than if we'd played in 1st League it is certain. But during these periods of 2nd division, we did not release anything (with tops and bottoms!!!!). We always continued our delirious.

How evolved your various friendships; I think in particular of Pisa, Imperia, Torino and Lille?

On the level of the friendships, we maintain good realtions with the DVE and the KEP from Lille. When we are ridden to Lille a few weeks ago, we have well accomodated summers, and when they go down on the Coast, we also see ourselves in Nice or Monaco.
With Pisans, we had good relations with the RANGERS, but for a few years the contacts have been done rarer. With the SAMURAI ULTRAS IMPERIA, we continue to visit them and conversely. The history continues.
Concerning Torino, we were closed to the RAGAZZI della MARATONA, but after Juventus-Reggina events from last year the group does'n texist anymore, but men yes. We continue to go up to Turin and going in away games with them. They also come to Nice. We have good relationships with the other groups of Maratona terrace.

Why to have woven bonds of friendship with Samuraï Ultras from Imperia, where others always seek to come into contact with the most important  group?

For sure, having friendship with a great group is more prestigious, but it should be known that the mentality of the group is more imporant that the "size" of the group. We selected step such or such group for its importance, but for their mentality.

And concerning your rivalities? Do you regret your derbies Cannes?

Concerning rivalities, there is St Etienne, Bordeaux, Bastia, Toulon, Lens, Marseille, Metz. And then Cannes, the derby we miss it  but for a few seasons there has been nobody any more. It would be necessary that they go up in 2nd league so that they find a good group.

Since its beginnings, BSN had a tendency pronounced for right-wing. During your stay in 2nd division, other French ultras estimated that this tendency had disappeared and that your group was composed from many immigrates. When is it today?

BSN knew years on the right-wing, and today there is in popular south stand any kind of people. We accept everyone. Our only policy is Nice, our party the BSN. Each one thinks what he wants, vote for which he wants, but at the stage everyone must be behind the GYM.

Which are your relation with the club, at the present time?

Since our arrival in 1st League, we've good relations with the club. We can see managers when we want it. But for a few weeks, repression has been stronger and the attitude of the club is changing.

Was it always the same ?

In the past, we had no relations with club managers, except with Mr Security, a real asshole

Like all ultrà, you follow the club, and not really the players, but did you already have particular bonds with some of them?

Since our return in 1st League, we've good contacts with the players. They're with our image, they don't release anything, they feel implied. When we fought in Lyon in front of the Olympic Council to preserve our place in 1st League, Cobos was as implied as us.
We offered an arm-band of captain to Cobos (BSN 85-HONNEUR FIDELITE) which it carries to all the matches since the beginning of the last season. I believe that's the only case in France.
Recently for Monaco-Nice, some of our returned on the ground at the end of the game, and two of them done tightened by french CRS. Players Pancho Abardonado and Lilian Laslandes were muddled with CRS to make them released and one succeeded in leaving them from there. It shows well how are players with us.

When we talk about BSN, we think ' ultras', but also ' violence', because the face should not be veiled, your group is clearly interested by the thing, and you're present when it is needed. Do you think that carries damage to the name of the group?

Damage I don't think, because violence forms part of the ultrà trip, but all depends how violence is expressed. The reputation of a group is as well made by its tifos, its songs as by its "blows of glares". We'll never let oneself make, we'll answer always present.

From this point of view, we can note that some months ago, we spoke about the presence of BSN members in Monaco for a match against Lyon. In this style of presence, did it act of isolated guys  or clearly of group credits?

In Monaco-Lyon, there was Nice fans but these guys were isolated. No watchword, no interest to go to Monaco to seek Lyon fans. In Monaco, you've very to lose.

Which memories do you retain of your BSN period?

Memories I have a lot of them, shitty games in 2nd division, with play-offs versus Strasbourg for 1st League, at the season we made the last year... Almost 20 years of anecdotes on the life of a group.

Now we talked about Nice and its fans, could we talk about the french scene?
Compared to your ' competitors ultras' of the old generation, how do you see the fact that certain groups think more of the money than other-thing?


Money alas becomes increasingly necessary, to make choreographies, to organize displacements... But there is, I think, limits not to be crossed, because when it's seen that the CU84 with straightforwardly a shop, it's deceived a little. Ultrà mentality is exceeded. When you think that in Italy, some group sell only to their members...

Do you think that certain leaders of groups so much wanted to have a 'Palummella' that they ran little by little their group for their own needs?

Certain leaders saw that their group took more and more of importance and ignited. They moved away from their group to the detriment of their image, but the light-back could be severe for them....

Today, do you think new generations from BB85, CU84, SW87, BG87, BU88 etc etc go on the steps of their ancestors or on the contrary, do  you think  they distort a little the image of these old groups?

Not I think that "it was better before". New generation has no more the same delirious as in the past. The fact of having more members is not easy to manage. They don't distort the image of the group, which wants to say that one day, they will surely be with the leaders or old school of the group.

How did you feel the evolution of the French move with the passing of years?

Considering the reference for ultras is Italy, we had decades of delay, but the variation was shortened. We're always far behind, but some French groups can compete with Italy. French move is more important than in the past, but it also must be noticed there's a difference between ultra move and the casual one.

Don't you find strange that, contrary to other countries, little are the former French ultras still being present in their group? We've the impression that for Frenchies, being ultrà, in the major part of the cases, is a passing fancy of their life. Do you agree?

I'll say that only real ones remain; but it's a global solution of the foot in general which is to be re-examined. For the majority it's a passing fancy, but I think that when we've 20 years of living inside the group we cannot stop like that, by drawing a feature on a part of its life. Being Ultrà, it's a way of life, not a fashion.

Seen from outside, I only have the impression of two French groups, at the present time, really work like your Italian neighbors: you the ones from Saint-Etienne. I mean that beside your life inside the stands, your members are well taken in hand by leaders, that it exists a real internal state of mind, and especially... you're still present when it's needed, which is not the case of all ultras groups. Right?

It's true that we approach our Italian neighbors way. The St Etienne fans, I think, have the same approach as us. That's due, I think, of the relations that our 2 groups with Italian ultras have. We learned much from RdM (Torino) and I think Magic Fans learned many things from Brescia fans too.

Real vast subject already abundantly tackled within the French ultras/hooligans movement: the national team. Your opinion?

My point of view? I don't care about the french national team, insofar as France (for me as for many Nice fans) represents nothing, as this country which permanently oppresses us since 1860, which pumps us our resources, which does not calculate us, which don't care about us.
I've more common points with Tuscan fans than with Briton. "... France is a country of cops, with all the corners of street has 100 of them there, to make reign the order public they assassinate with impunity..." So, if there's a union of various French groups for national team, that's their own problem.

Today, if you were to speak to our users in a few words about the following groups, what would be your views, honestly about: Magic Fans (St Etienne), Ultramarines and Devils (Bordeaux), Auteuil terrace (Paris), South Winners (Marseille), DVE (Lille) and Paris hooligans?

****Magic Fans ASSE: hatred towards them but it's necessary to recognize that I respect them. In spite of the fact of evolving/moving in 2nd league, they've, I think, one of best tifo of France. But it's on, that remains Greens.

****Ultramarines-Devils Bordeaux: no real interest. Very good for playing with flags and to complain on Internet when other groups fight with them. They must take a look at their group and less to the others.

****Virage Auteuil: with MF91, the best tifo in France.

****South Winners: In decline, comparated to old years. But for some games they could make something interesting.

****DVE Lille: one of the oldest french groups which re-started with a new generation, but old faces are still there (like us). Good mentality, many delirious but they're not in large number.

****HOOLS PARISIENS: what could I tell? No rivals in France, dans le top 5 européen pour moi.

A last word to finish this very long interview ?

It would be necessary that all ultras link themselves to make move back repression. Our freedom moves back from day to day. No more firecrackers, no more hostile banners, controlled away games...
French league try to propose stadiums like in United-States for american soccer, with shows and people paying expensive tickets for sitting all the game.
But we're there and they'll work with us.
Regards to DVE, KEP, RdM and all the Maratona terrace, SU Imperia, Nancy lads and for all who don't like us.............






Све што желим рећи, да куцнуо је последњи час!
Не буде ли Звезде, тада неће бити ни нас!

Interview with the editor of Polish magazine "To my kibice"

The most know magazine for fans in Poland , To My Kibice, recently made its 50th number. With this occasion, we made an interview with Piotr, TMK's editor.

1 - Tell us something about yourself
My name is Piotr Jaworski, I`m 29 years old. I`m an ultra of GKS Belchatow, member of "GNF`03" group. Since 4 years I`m also an editor of "To My Kibice" magazine.

2- How did you came up with the idea of making a magazine about all the Polish fanatics?
Since 1996 I have edited some black and white fanzines like "GieKaeSiak" (for my group) and "Polish Ultras-Pride of Poland". But always my dream was to build a full colour magazine about polish ultra&hooligan scene. I was inspired by "Supertifo", "3.Felido", "KOP" and "Tifo Support Skandinavien"-magazines from other countries. It`s sad, that 3 of these magazines are not edited anymore...

3- What did you hope to achieve at the beginning with TMK?
My dream was to make a magazine without bankruptcy after few issues :-) All my friends -ultras - were pessimistic, because in the half of 90`s there was a colour magazine in Poland - "Szalikowcy" - and it was edited only in 4 issues... But my plan was to make a very regular magazine - edited monthly, with articles from all the main games in Poland and some information about small groups in small cities, also with some "stories"(history of groups), and information about foreigners. Very important were the photos (I cooperate with almost all polish amateur ultra-photographers) and "journalism" (articles about polish problems like knives& axes, police, PZPN - polish football association, no unity on national games etc... - these articles are mainly on black-white pages).
I think we followed the right way, because in these 4 years we evolve from 1000 to over 5500 copies! Very important was the possibility to sell "TMK" in the most famous press-shops in Poland named "Empik".


4 - What means" To my kibice"?
It means something like "We are football fans!", but it`s not exactly the same words. It`s really hard to translate :-) But there is a popular song of polish ultras for example "To my, kibice Slaska!" (Slask Wroclaw) or"To my, kibice Gieksy!" (GKS Katowice).  

5- Now, after 50 issues, what role does TMK play in the Polish scene?
We always promoted "safe-style" of hooliganism without knives, axes,sticks... We also promoted unity of all groups at national team's games. Since December 2004, 90% of polish groups belong to the agreement which regulated this problems. There was a big meeting organized by Lech Poznan Hooligans and almost all groups said "OK, we promise to finish using knives, axes etc... We will also unite on national games, especially on games with England and on World Cup 2006 in Germany! We would like to create a POLISH POWER! And my magazine will always promote the settlements of Poznan meeting! "TMK" also tried to influence the ultra scene to make a common front against PZPN (polish football association) and their stupid restricts!

6- What are your plans for the future with the magazine?
Nothing special, it`s not possible to make more pages because my priority is to keep the same price (7,5 zl - it's almost 2 euro). But I would like to keep the level of articles, stories, make more interviews... It`s hard work, to keep up the present standards :-)

7- How did you manage to remain impartial?
I`m in a good situation as an editor, because I support a small team, GKS Belchatow, with not so strong ultras/hooligans. So - as a football fan - I don't belong to any biggest polish alliances, and people know that! Of course, I always try to publish in TMK the story of both sides, especially from games with some riots. Because Polish people are very quarrelsome and never give the right to the opponents :-) This is typical Slavic mentality, I think :-)

8- If you look at photos from a TMK in 2000 and photos from the last TMK you can see a very big difference? What caused this evolution in the Polish scene?
It was a really big revolution, especially in 2002 and 2003! Polish fans stopped using always the same bengals, sector flags... Many new typical ultra groups were formed, and they tried to make our terraces more ingenious and various. Some groups made the first real choreographies and all the rest then tried to make them better and better. Right now there are a few groups in Poland, which I think make choreo`s on high European level - Legia, Jagiellonia, Wisla, sometimes Lech and Widzew. But the problem of the rest is that they use the same elements more than on 1 game.

9- Inside the pages of TMK we can see spaces to both ultras and hooligan actions. How do the two work together?
In the 90`s there was no separation between ultras and hooligans in Poland. We all were together! Right now in many groups (especially in the bigger ones) you can see a few ultra and hooligans groups. But this is only for a better organization - ultras can prepare choreographies and hooligans can plan their actions. But on our terraces we all stay together, and for 90% of the away games drive together! So, there is not that big of a separation! That`s why my magazine is a mix of both styles. You must also know, that some polish groups prefer ONLY typical polish style - good example is group "Torcida Gornik Zabrze" with their motto "No ultras, no hooligans, only Torcida"! Maybe it`s good, maybe it`s a reason of polish power?

10- Many see the Polish fans as the worst troublemakers in Europe. From what we've heard the police is also the best equipped. Now what is the level of repression inside Polish stadiums?
Oh, repression is bigger and bigger! The year 2005 was the worst - many stadiums in 1 and 2 division were closed for away fans (punishment for troubles on previous games), sometimes the official reason was "renovation of stadium", but everyone knows there is no renovation, it`s just a good reason to have a bored game without away fans! Sometimes stadiums are closed for away fans without reason! The most famous case was the one of Arka Gdynia stadium on games against Legia and Wisla! Fans from these teams were not allowed to see the games without any reason -it was an absolutely outlaw! Also very big problem are special "chip cards" in 1st division. Everyone who wants to go for an away game, must have this card and buy ticket from the home club, few days before game! "Chip cards" were hanged up for a few months after J.P. II (pope) death, but from the spring of 2006 it will start again. In 2 division there`s no chipcards, but everyone who would like to go for away game must give name, number and ID, date of birth and place of living on special "away list". It`s an ill system!
Also pyrotechnic is not so easy like it was a few years before. Still 90% groups can make nice pyro shows, but for example Legia Warsaw ultras have a big war against managers of their club. In last 2 month all ultras in Poland support Legia fans in this war!


11- How do you see TMK compared to other European magazines?
Well, in my private opinion the best magazines are "Erlebnis Fussball", "Serbski Navijac", "Fans Magazine" and... "To My Kibice". But I don`t know articles of these 3 magazines, so my opinion is only from the photos I see. I think that TMK is a good mix of ultras & hooligans movement with high quality photos and interesting articles. Many people from for example Germany say, that "Erlebnis Fussball" is good only because of photos... That's why I think "TMK" belongs to the European top.

12. Tell us a few words about TMK+ .
The mentality of polish ultras is strange - the majority of then don`t care about foreign scenes! They are interested only about the polish scene and there was a lot of criticism that I publish some stories about foreigners! That`s why I made a new magazine "To My Kibice Plus" especially for this part of polish ultras, who like scenes in other countries! "TMK+ " is edited 4 times in a year in a quantity of about 2000 copies. As you can see, the quantity is much smaller than normal monthly "TMK". But I will try to make "TMK +" more popular and to change the mentality of polish ultras, because I think that it's very important to know what is the situation in our neighbors and in other Europeans countries. We can find inspiration in other scenes and learn what we can make better in Polish stands!

13- Do you like our site?
I hope you will make very good website about European ultra scene, about "spirit of ultra". Always when I will have a bit time, you can be sure, that I will help you with materials from Poland and not only from Poland!

14 - Final words for those who read the interview.
Greetings to all readers of www.ultraspirit.com , from all the countries. As I see here in Poland, but also in other European leagues, we must unite against our enemies. xxxx UEFA, xxxx FIFA, all ultras "Contro il calcio moderno!". Because without us, football is nothing!

Све што желим рећи, да куцнуо је последњи час!
Не буде ли Звезде, тада неће бити ни нас!