Show posts

This section allows you to view all posts made by this member. Note that you can only see posts made in areas you currently have access to.

Messages - UrbanBaby

1
Душан Папац, члан Крунског већа, мишљења је да би ово питање требало да се решава у фазама, али да би већ сада личност престолонаследника Александра могла да се више искористи за добробит земље.

- Налазимо се у стању дубоких подела, при чему ни оне претходне нисмо успели да превазиђемо. И даље се делимо на четнике и партизане, на црне и жуте, на овакве и онакве и плашим се да би отварање једног оваквог питања могло да долије уље на ватру. С друге стране, држава би могла више да искористи углед престолонаследника који он има у иностранству, његове контакте и одличне везе које има са свим европским дворовима. Пример Румуније, где су чланови краљевске породице максимално укључени у решавања државних проблема, свакако бисмо могли и ми да следимо. Тиме би уједно и сам народ увидео његову жељу да помогне својој држави, али се плашим да за тако нешто међу садашњим властодршцима нема политичке воље.

Такве воље нема ни међу људима који сматрају да би темељи монархије морали да леже на истинитости и легалитету, а то, према мишљењу историчара Миодрага Јанковића, није случај када је реч о претензијама Александра Карађорђевића на упражњени трон. Морамо, каже Јанковић, најпре сагледати околности под којим је свргнута претходна монархија, а историјске чињенице говоре да принц Александар не може бити наследник нечега чега није било.

- Титула ,,престолонаследник" је озбиљна институција и у нашем случају захтева озбиљну анализу - тврди наш саговорник. - Ако заиста желимо да краљевина Србија буде поштована и вољена у неком будућем времену, морамо се најпре упитати да ли је Александар уистину легални претендент на њен престо. Моја сазнања говоре да није.


Превазиђено, а траје

Схватање да је реч о ретроградном и превазиђеном систему владања демантује списак 45 монархија, укључујући и Ватикан. У Европи монархија и данас постоји у Великој Британији, Белгији, Данској, Норвешкој, Холандији, Шпанији, Шведској... Под јурисдикцијом круне су и Аустралија, Нови Зеланд и Канада, док је Јапан последња светска царевина. Већина уставних монархија у Европи се уједно сматра и државама с најдужом демократском традицијом на свету.

Политичке странке у Србији

МОНАРХИСТИ СПО, ДХСС, НС

Александар Чотрић, председник

Извршног одбора СПО-а

- За Србију је најбоље да буде демократска, уставна, парламентарна монархија. Успостављањем монархије, Србија би брже постала чланица ЕУ. Монархија кошта мање од републике. Сваког Британца монархија кошта три фунте годишње. Монарх је ванстраначка личност, симбол традиције, страначког и народног јединства. Не залажемо се ми за монархију да би Александар Карађорђевић дошао на власт, него да он на власти угледом, везама и способностима служи грађанима. Успостављањем монархије, Србија би скинула и сумњу да није раскинула везе с комунизмом и Слободаном Милошевићем. 

Владан Батић, ДХСС

- Питање монархије више је теоријско него практично, а одговор би морали да дају грађани. Монархија се код нас сматра декадентном, а највеће европске демократије управо су монархије. Код нас не постоји никаква иницијатива да се разговара о монархији, чак ни престолонаследник нема амбицију да отвори ту тему.

републиканци Сви остали

Борко Илић, потпредседник ДСС-а

- Програмски, ДСС није за монархију. Раније смо у програму имали део који је говорио да грађани треба да се изјасне да ли су за републику или монархију. Грађани су се изјаснили за републику гласањем за Устав. Идеја о монархији последњу деценију је ослабила и међу странкама, али и културном и интелектуалном елитом. Разлози су вишеструки, од тога да се већина странака које учествују на изборима, осим СПО-а, програмски залаже за републику. А, и део јавности има негативан став о краљевској породици.

Божидар Делић, Напред Србијо

- Српска напредна странка биће републиканска, јер републиканизам предвиђа владавину закона.  Иако има заговорника, идеја о монархији је превазиђена, поготову што такво уређење није имало континуитет. Која породица би у Србији била на челу монархије? Неко ко се налази у објектима породице Карађорђевић за 15 година боравка у Србији није научио српски језик.

Марко Ђуришић,

председник Извршног одбора ДС-а

- Монархије су превазиђено државно уређење. Парламентарна демократија у државној организацији као републици је најпримереније решење у 21. веку. Монархија је више ствар традиције и обнављање таквог уређења у Србији делује ми бесмислено.

Жељко Ивањи, Г-17 плус

- Република је цивилизацијска тековина и проверен систем који функционише. Непотребно је експериментисати с монархијом, која постоји формално, повезана је с традицијом и у којој су овлашћења церемонијална. Линкови са српским краљевским породицама су нарушени и постоје спорења чак и међу онима који се за монархију залажу која би породица владала јер је од постанка државности до 1945. Србија имала три краљевске породице: Немањиће, Обреновиће и Карђорђевиће. Монархија је у Србији историјска творевина и тако треба да остане.

Драган Тодоровић, потпредседник СРС-а

- Иако постоји у неком броју земаља, више као реликт ранијих времена него као структура која има стварна управљачка права над државом, монархија је превазиђена. Не верујем да ће монархија овде опет заживети, било би то ретроградно решење. И повратак Карађорђевића је грешка учињена после 5. октобра, јер су вратили човека који је деведесетих рекао да му је милији чин енглеског капетана него југословенска круна.



2
Да ли је монархија заиста потребна Србији? Да бисмо одговорили на то, разговарали смо с историчарима, политичким аналитичарима, члановима Крунског већа и Савета, лидерима политичких партија
На првим слободарским, демократским изборима у новој Југославији, одржаним почетком новембра 1945. године, народи и народности бивше нам домовине скоро једногласно су изабрали оно што се већ унапред знало: уместо назадне, антинародне и мрске им монархије, проглашена је република! Била је то, како пише у некадашњим уџбеницима историје, једна од највећих тековина наше народноослободилачке борбе и неприкосновено јеванђеље новог политичког поретка.

За првог председника, касније и доживотног вођу републике (прва лекција демократије), изабран је Јосип Броз Тито, највећи син наших народа и народности, зеница ока и разнобојна љубичица, чија ће тридесетпетогодишња владавина протећи у духу најомраженијих светских диктатура и с овлашћењима које је ретко који крунисани владар имао у историји света. Све то време, краљ, династија, круна и Карађорђевићи (друга лекција демократије) могли су се помињати без последица тек у контексту клетви или псовања.

Нови режим, промовисан као политички систем равноправних народа и народности, личних слобода и права радништва, сељаштва и поштене интелигенције, од почетка је показао своје право лице: отимање приватне својине, кућа, фабрика, црквеног земљишта и шума, па чак и обичних породичних драгоцености, под плаштом државних реформи. Нови републиканци су судили без суда, упадали у туђе куће, отимали народну муку и залазили у кревете младих, тек стасалих удовица, чије су мужеве претходно прогласили и убили као непријатеље социјализма, присталице труле буржоазије и грађане задњег реда (трећа лекција демократије).

Неприкосновени вођа републике, росно цвеће и зрело жито хипнотисаних Срба, исти онај који их је у униформи и у чину једне непријатељске армије таманио још у Првом светском рату, показао је, међутим, висок степен толеранције. Није му, наиме, сметало да се одмах усели у краљев двор, да заседне у краљеву столицу, да се шепури и кинђури у бојама свог омиљеног пауна, показујући да му није баш све толико лоше било у омраженој монархији. Напротив. Тек одатле је несметано могао да издаје налоге да се руше православни споменици и храмови, да се јашу попови, да се муче и убијају свештеници и други народни непријатељи. А све то у име Срба и Србије, народне воље и захтева нове републике.

Нажалост, с том и таквом републиком Србија још није рашчистила. Иако је од смрти последњег српског цара протекло безмало четири деценије, иако смо у међувремену поново стекли државност, заставу, химну и грб, Србија је и даље република. Иста она коју је успоставио Броз И Велики.

Питање рестаурације монархије у Србији се све до почетка деведесетих и првих ратних сукоба није смело ни помињати. Касније је то чињено ретко, површно и спорадично, најчешће у тренуцима највећих државних криза: уочи и током распада земље, неуспешних избора, политичке немоћи и немогућности да се реше круцијални национални интереси. Потреба да се земља врати својим коренима и традицији својевремено је подржана и од стране Српске православне цркве. Даље се од тога, међутим, није ишло. Штавише, често се истицало да је реч о превазиђеном облику политичке владавине, о скупом и ретрогадном систему који нико у свету није поново успоставио. С друге стране, присталице монархије као да лутају у магли. Док једни истичу да је монархија једина алтернатива обнови посрнулих темеља државе Србије, једини кохезиони фактор који би успоставио јединство народа, други се претежно баве ликом и делом престолонаследника, принца Александра. Подржавају монархију, али сматрају да садашњи претендент на упражњени престо није дорастао улози краља.

Да ли је монархија заиста потребна Србији? Да бисмо одговорили на то питање, разговарали смо с историчарима, политичким аналитичарима, члановима Крунског већа и Савета, али и с лидерима политичких партија. Које су предности, а какви недостаци овог облика владавине?

- Сваки политички систем има своје врлине и мане - каже нам Драгомир Ацовић, председник Крунског савета. - И сваки систем, по правилу, не производи исте ефекте у различитим временима и другачијим условима. Када погледамо светска искуства, можемо се сложити да република у многим државама функционише сасвим пристојно, али је, нажалост, много више земаља у којима је она донела више зла него добра. С друге стране, монархије које су успеле да преживе један историјски или цивилизацијски атак данас су изразито демократска друштва. Штавише, монархија као облик владавине не само да се не супроставља демократији већ је и њен темељ.

Своје мишљење Ацовић образлаже чињеницом да скоро нигде у свету више не важи принцип да један човек, односно монарх, има апсолутна владарска права. Напротив, много је више примера у ближој и даљој прошлости да су управо председници република стварали диктаторске режиме и да су све облике власти концентрисали у руке једног човека или једне странке.

- Сведоци смо да се на изборима за председника републике обично не надмећу најбољи, већ по правилу они најагресивнији, најбескрупулознији или они који најмање знају, па их управо то незнање лишава сваке одговорности - каже Ацовић. - Обећавају оно што не могу испунити, лажу и обмањују, а све у циљу освајања или одржавања власти. У монархији тога нема. Једном изабран, краљ је лишен притиска честих избора, нема потребе да народ обмањује, у прилици је да сагледа и реализује дугорочне интересе народа и државе, чак и када се ти интереси, на први поглед, не препознају. Сем тога, његов положај му омогућава да буде изнад свих политичких превирања, партијских игара и утицаја људи из сенке, који у републикама често имају пресудну, а још чешће погубну моћ. Управо зато нам је потребна једна институција која ће бити изнад свега тога.

Слично мисли и Матија Бећковић, књижевник и један од највећих поборника рестаурације монархије у Србији, који каже да имамо много разлога да се она успостави, а само један да се то не учини - одржање континуитета комунизма и безакоња.

- Зар има очигледније промене и убедљивијег доказа да смо раскинули с комунизмом и његовим наслеђем од успостављања монархије? - пита се Бећковић. - Како ће она изгледати, можда је најбоље погледати данашење европске краљевине и преузети било који устав од њих. Како да обновимо институције а да претходно не обновимо ону која је створила све друге. Круна није само симбол нашег трајања и јединства српског народа него и његовог страдања и странствовања.

А историја монархије у Србији дуга је колико и сама држава. Од династије Вишеславић у деветом веку, преко Немањића, па све до династија Карађорђевића и Обреновића, Србија је одувек на свом челу имала монарха у виду великог жупана, краља, цара, књаза, напослетку поново краља. Круну је губила само у време турског ропства и комунистичке диктатуре. Њихова владавина је обележила време у којем су живели, а резултати њиховог владања су и данас очигледни. Треба ли, рецимо, помињати Немањиће и њихов значај на духовном узрастању Срба или, на пример, чињеницу да смо врхунац европске уставности и демократије остварили управо под монархијом. Насупрот томе, резултате полувековног трајања републике и данас осећамо.

Најчешће примедбе противника монархије се односе на монархово наследно право. У стварности би се лако могло догодити да на престо заседне и неко ко нема довољно способности за владарски положај, па чак и неко с менталним проблемима. Политички аналитичар Александар Павић, иначе присталица монархије, сматра да би она могла да буде идеално решење у нестабилним политичким временима, али сумња да у овом тренутку имамо лице достојно круне, односно неког ко би могао да окупи Србе око заједничког циља.

- Враћање монархије тек да бисмо је вратили било би веома лоше решење и за монархију и за Србију - сматра Павић. - Ако би се то догодило, имали бисмо ситуацију сличну као у Француској после пада Наполеона, када је рестаурирана монархија на челу са династијом Бурбона. Дошао је Луј XVIII који је био веома непопуларан у народу, никаква личност и он је, практично, означио и крај монархије у Француској. Ми смо, међутим, почетком деведесетих година имали феномен краљевића Томислава, неког ко је ушао у народ и за веома кратко време постао веома омиљен. С друге стране, престолонаследник Александар, иако се много експонира у јавности, бави се хуманитарним и културним радом, није се у народу примио на такав начин. Што је још горе, нема индиција ни да међу његовом децом има неког ко би у будућности био достојан круне.

С оваквим мишљењем се не слаже Драгомир Ацовић и каже да се тиме нарушава основни принцип монархије, а то је њена неизбежност. Ако имате изборну монархију, ако монарха бирате по принципу личног допадања, онда то није монархија, већ друго име за републику.

- Главни принцип монархије и јесте у томе да вам се краљ може свиђати или не, али је потпуно неспорно да је он краљ - каже Ацовић. - Монархија је иконичка ствар, ви од предака наслеђујете крсну славу, али то не значи да ћете је мењати зато што вам се чини да вам друга слава пада у погодније време или ћете имати више гостију. С друге стране, тачно је да имате ризик да право наслеђивања престола може имати и неко, рецимо, ко има менталне проблеме. Али, зар такав ризик немате и приликом избора председника републике? Тај проблем у монархији можете решити генерацијским померањем, али шта урадити када изаберете лошег председника? Монархије су због саме своје природе отпорније, лакше ће преживети лошег краља него што ће република преживети лошег председника.

Ацовић се осврнуо и на примедбу републиканаца да монархија кошта.

- Наравно да кошта, као што кошта и свака друга институција - каже председник Крунског савета. - Не мислите ли ваљда да је трошак свакодневне борбе за власт и нечијег покушаја да себи обезбеди реизбор ишта мањи? Монарх само једном долази на трон, а у републиканском систему имате изборе на сваке четири године, понекад и чешће, имате оне баснословно скупе рекламне кампање, имате и сталне манипулације како би се на власти што дуже одржали, а све то, у крајњем збиру, плаћа народ. Такође, ваља поменути и ситуације када вам је шеф државе из једне, а премијер владе из друге странке. Уместо да сарађују, што је прави пример односа у монархији, они су једни другима конкуренција, мандат им протиче у сталном трвењу и међусобном саплитању, а од тога народ најчешће нема никакве користи. Још горе је када су и председник и премијер из исте странке, па практично нема никог ко би их могао контролисати.

3
Пивница / Одг: Punk Rock
December 11, 2008, 03:21:58 PM
4
Ви понесите лоп(а)те!  :lol:
5
www.zvezdara.org.yu

...Како наводи Бранислав Нушић, у Београд је, за време кнеза Милоша, вода довођена кроз зидани водовод, са Булбулдера и из Малог Мокрог луга. Вода која је спровођена из Малог Мокрог луга ишла је на Чукур-чесму и Сака-чешму па ка граду, а она која је долазила са Булбулдера, преко Цветног трга је спровођена на Теразије и ка данашњој Кнез Михаиловој улици.

У времену које описује Нушић, на тадашњој периферији Београда постојала је кафана ,,Сибирија" која је тако названа због тога што је, како он каже ,,била бестрага удаљена од вароши". Она се налазила на некада пустом смедеревском друму, близу старих козара, код Седам кућа. У Нушићево време, то је већ био део града који се називао Смедеревски ђерам и који више није био пуст као некада када је ова кафана била потпуно усамљена све док Београдска општина преко пута ње није саградила трамвајске депое око којих је почело да се гради насеље за раднике и запослене у њима. Скупа кирија у центру натерала је и друге Београђане да почну да се више насељавају у овом крају.

У периоду између два светска рата, територија Звездаре је била различито насељена и изгледала је знатно другачије него данас. У току 30-тих и 40-тих година прошлог века (тј. у току Другог светског рата) данашњи предео око Цветкове пијаце је за ондашњег Београђанина био тадашњи крај света. Тада је то била периферија Београда која се називала ,,код Цветка", ,,код Цветкове механе" или ,,код Цветкове кафане", по кафани газда Цветка Јовановића у чијем је власништву била и цела околина кафане. У том крају су, међу српским становништвом, живели и Чеси, углавном музичари, али и неколико немачких и мађарских породица, а било је и Јевреја и Руса емиграната.
Предност становника овог дела Звездаре је била та што је периферија код Цветка са градом била повезана трамвајском линијом. Чувена ,,шестица" ишла је од Цветкове кафане једним колосеком низ Улицу краља Александра. Код ,,Лиона" су се трамваји сачекивали, а одатле су ка граду ишла два колосека која су водила преко Теразија до споменика кнезу Михаилу, где је била почетна станица.
Цветкова кафана се налазила на месту где се данас налази кафана ,,Смедерево"...
6
Кафана "Руски цар"

Године 1890. у време када је у Русији владао Александар III Романов, господин Макса Антонијевић је купио плац са кафаном на углу Кнез Михаилове и Обилићевог венца. Претпоставља се да је кафана "Руски цар" добила име по Александру II Романову, који је био веома слободоуман цар, ослободио је сељаке од кметства, модернизовао просвету и пољопривреду...

Он је Србима остало у лепом сећању и вероватно је у његову славу београдски кафеџија осамдесетих година 19. века својој кафани дао име "Руски цар". Велелепну зграду данашњег "Руског цара" подигла је породица Антонијевић која се бавила часовничарством и имала једну од најугледнијих јувелирница у граду - "Браћа С. Антонијевић", у Кнез Михаиловој 11.

Почетком двадесетих година минулог века, Милутин Антонијевић, Максин син, одлучио је да на плацу где је кафана подигне палату достојну имена породице. Пројекат је радио чувени архитекта Милан Секулић, а помагао му је и архитекта Брашован. Изградња је почела 1922. и завршена је 1926. године. Већ те исте године постала је статусни симбол ондашњег Београда.

Миљана Лакетић у својој књизи прича како је сав намештај био од масивног дрвета, како су сви лустери и вандарми били од кристала.
Историја "Руског цара" се наравно преплиће са историјом Београда оног времена, кафану је једно време држао човек по имену Људевит Рац. После је дошла окупација, Рац је нестао и никада се није сазнало шта се са њим десило. Кафана је коначно затворена 1958. године, а негде око београдске Конференције несврстаних на истом месту отворен је експрес- ресторан "Загреб".
Деведесетих је овом ресторану враћено старо име.
7
ИНИЦИЈАТИВА ЗА ДОБАР ФУДБАЛ

Тражење решења

Тражење решења за побољшање фудбалске лиге у оквиру наше земље, са ограниченим бројем клубова представља, готово сигурно, узалудан посао. Међутим...

Анализом фудбалских првенстава околних земаља: Мађарске, Румуније, Бугарске, Македоније и Грчке, долазимо до закључка да и ове земље имају скоро идентичне проблеме као и наша земља. Лиге се састоје од великог броја слабих клубова, при чему се највише 3-4 клуба издвајају својим квалитетом и у међусобним дуелима одлучују о челним позицијама. Резултат такве лиге је мали број јаких утакмица, слаба заинтересованост гледалаца, слаб финансијски приход, осипање играчког кадра, неуиграност државне репрезентације и, самим тим, слаби резултати на међународном нивоу.

Решење се само намеће: стварање јединствене лиге - Панонско-балканске фудбалске лиге (ПБ лига).
ФОРМИРАЊЕ ЛИГЕ
ПБ лига би свој коначан облик добила након две такмичарске године.

ПРВА ГОДИНА

ПБ лига би се састојала из прве и друге лиге.
Прва лига би се формирала од по 4 најбоље пласирана тима поменутих земаља, и тиме би у старту имала 24 тима.
Друга лига би се састојала из групе Север, коју би сачињавале Маðарска, Румунија и СЦГ, и групе Југ коју би сачињавале Бугарска, Грчка и Македонија. Свака група би се формирала од по осам тимова пласираних од петог до дванаестог места сваке од наведених земаља. Тако би се формирале две групе друге лиге од по 24 тима.

ПРВА ЛИГА

Као што смо рекли, прва лига стартује прве године са 24 тима. Одиграва се 46 кола. Лигу напушта шест најлошије пласираних клубова. У лигу улазе првопласирани тимови обе групе друге лиге. Тиме прва лига на крају сезоне остаје са двадесет клубова.

ДРУГА ЛИГА

Обе групе друге лиге стартују прве године са 24 тима. Одиграва се 46 кола. У виши ранг такмицења одлазе првопласиране екипе. У сваку од група улазе првопласирани тимови националних првенстава земаља које сачињавају дату групу друге лиге. У сваку од група улазе сви тимови који напуштају прву лигу, а који су из земаља које ту групу èине.
Обе групе друге лиге на крају прве године напушта укупно 18 клубова. Зависно од тога из које земље потиèу тимови који напуштају прву лигу, сваку од група би напустило 6-12 тимова.
Обе групе друге лиге на крају сезоне остају са по двадесет тимова.

Неки од тимова који би сачињавали прву ПБ лигу:

Партизан
Црвена звезда
Olympiakos
AEK
Panathinaikos
PAOK
Dinamo Bucuresti
Steaua Bucuresti
MTK Hungária
Ferencvárosi
Levski (Sofia)
Litex (Lovech)
CSKA (Sofia)
Вардар Скопје

ДРУГА ГОДИНА

У другој такмичарској години у потпуности би био поновљен систем из прве године, с тим што би лиге имале по 20 клубова и одиграло би се 38 кола.
На крају друге године, свака од лига би остала са по 16 клубова.
Већ након друге године лиге би добиле свој коначан облик, како по броју, тако и по уједначености квалитета тимова.

ТРЕЋА ГОДИНА (коначан систем такмичења)

Прва лига и обе групе друге лиге имале би по 16 клубова. Одигравало би се 30 кола.
На крају такмичарске године из прве лиге би испадала два клуба, а у њу би се пласирали прваци обе групе друге лиге.
Из обе групе друге лиге би у националне лиге испало укупно 6 тимова. Зависно од тога из којих земаља потичу клубови који напуштају прву лигу, сваку од група би напустило од 2 до 4 клуба.
У другу лигу би се пласирали прваци националних првенстава.

НАЦИОНАЛНА ПРВЕНСТВА

На крају такмичарске године, у свакој од земаља би се организовало play off такмичење у којима би учествовало по 16 најбоље пласираних клубова. Подразумева се да је најбоље пласирани клуб једне земље онај који је остварио најбољи пласман у ПБ лиги. Тиме би се добили фудбалски прваци земаља које сачињавају ПБ лигу, а самим тим и клубови који представљају дате земље у међународним такмичењима.
На тај начин би се остварила потпуна припадност свих клубова искључиво националним фудбалским организацијама.
Сви клубови ПБ лиге задржали би обавезе према националним фудбалским организацијама, националним селекцијама, националним куповима итд.

ОДНОСИ СА УЕФА

УЕФА је удружење европских фудбалских асоцијација. Пошто се ван фудбалских организација наведених земаља ништа не би променило, УЕФА не би имала никаквог разлога да покуша да спречи формирање ове лиге. Такође, не би имало разлога да се тражи чланство у УЕФА за ПБ лигу по било ком основу.
УЕФА би ваљало обавестити о променама у начину такмичења, али сви тимови који би се такмиèили у ПБ лигама остваривали би чланство у УЕФА искључиво преко националних организација.

СТАРТОВАЊЕ ЛИГЕ

ПБ лига би могла да стартује јако брзо. Довољно је да фудбалски савези наведених земаља прихвате формирање лиге. Све остало (организација суђења, контроле...) је технички део посла који је много пута рађен.

ПОЛИТИЧКИ ЗНАЧАЈ

Навикли смо на овим просторима да многе ствари почињу од, некада, најбитније споредне ствари на свету. Повезивањем фудбалских лига Мађарске, Румуније, Бугарске, Македоније, Грчке и СЦГ, повећала би се повезаност и у многим другим сегментима живота. Временом би дошло и до веће привредне повезаности, што би за све земље имало велики значај.
ЗАКЉУЧАК
ПБ лига би јако брзо постала веома квалитетна лига, са доста занимљивих утакмица и са пуно ривалитета, како због јачине тимова, тако и због чињенице да они потичу из различитих земаља. Тиме би се публика привукла на стадионе, а касе клубова постале би далеко пуније.
Стварањем тако јаке лиге, која би се по квалитету ускоро мерила са најјачим европским лигама, повећало би се интересовање за фудбал уопште у земљама чланицама лиге, што би и национална првенства подигло на виши ниво.
О финансијским ефектима стварања ПБ лиге æе најбоље судити челни људи клубова.
Финансијским јачањем појединих клубова смањиће се одлив играча и створиће се услови за формирање нових искусних врхунских фудбалера.
Стварањем јаких домаћих клубова повећала би се уиграност националних селекција јер би велики део репрезентација чинили играчи тих клубова.
Тиме ће се и успеси на међународном нивоу учинити много реалнијим.

НАСТАНАК ИНИЦИЈАТИВЕ

Изнета идеја је настала крајем деведесетих година. Почетком 2001. је први пут објављена на Интернету. Тада је у гласању поводом ове идеје учествовало 1.124 посетилаца, при чему је 1.025 гласова дато за формирање лиге, а само 99 посетилаца је било против формирања лиге. Такоðе, велики број посетилаца се изјаснило да би посећивали утакмице Звезда - АЕК, Партизан - Олyмпиакос и сл.

http://www.delije-caffe.net/forum/viewtopic.php?t=2885&start=0

QuoteСве је почело почетком деведесетих година и тај проблем свакако није од јуче. То је чињеница и нажалост суморна истина. Како се смањивао простор државе у којој живимо, тако нам је фудбалска лига бивала све слабија. Опао је квалитет и сада имамо такмичење које практично није право, оптерећено с многобројним проблемима и пропустима. Прва лига, или како се званично зове Меридијан супер лига Србије, је на нивоу друголигашког, па можда чак и трећелигашког такмичења у некадашњој великој Југославији. Али, то само није случај код нас, него и у свим осталим републикама.
QuoteКолико памтим, док сам играо у Црвеној звезди никада се није десило да не дочекамо пролеће у Европи, а сваке године смо играли у неком од тадашња три европска клупска такмичења. Јака лигашка конкуренција је сигурно допринела репутацији и угледу који је Звезда као највећи југословенски клуб уживала на Старом континенту. Касније, када сам обављао функцију директора, попели смо се и на врх, заокруживши тријумфима у Барију и Токију златни период
8
Quote from: "KizaLion"
Колико је било компликовано наћи Кулу, после Врбаса наш возач комбија је погрешно скренуо, а пандурски комби и пежо су се окретали за нама... Јер они су били иза нас, пратили нас а нису знали пут. :rofl Несвесно смо их правили будалама (у комбију општи смех).  :rofl

Непроцењиво!  :jebanje
Два пута у истој улици погрешно скренути и навући жандаре (2 возила!) да исто то ураде, аxaxa, врх!


Још су глупљи били керови који су дочекали комби са пратњом.  :lol:
9
:)

Мишел Платини, председник УЕФА, изјавио је за немачки ,,Билд" да планира оснивање Балканске лиге.

Европска кућа фудбала жестоко се противила регионалним такмичењима до доласка Француза на место председника.

- Док је постојала Југославија, примера ради, утакмицу Вардар – Динамо Загреб гледало је 40 хиљада људи, а мечеве Партизана и Црвене звезде по 60 хиљада - објаснио је Платини разлог за развој овакве идеје.

Председник УЕФА, међутим, није прецизирао кад би Лига стартовала и какву би проходност имала у европске купове.

- Оснивање Балканске лиге зависиће у великој мери од политичара - закључио је Мишел Платини.

:ruke
11
Пивница / Ноћ музеја
May 16, 2008, 08:32:48 PM
www.nocmuzeja.org.yu

http://www.nocmuzeja.org.yu/2008/sr/location/beograd/060.htm

QuoteВатрени љубитељи црвено-белих ексклузивно у ,,Ноћи музеја" први пут моћи ће да се сликају поред копије пехара Купа европских шампиона освојеног 1991. године у природној величини. Светлост дана угледаће и чувена фудбалска лопта са потписима играча, која је 1954. године поклоњена Јосипу Брозу Титу. Специјални гости Музеја ФК ,,Црвена звезда" биће хор и оркестар Музичке школе "Станковић", једне од најстаријих образовно - васпитних установа овог типа на Балкану, на челу са професором Александром Миљковићем.
12
Пивница / Ultimate fight
May 04, 2008, 08:36:34 PM
"У оранизацији Кик бокс савеза Београда у петак 16. маја у "Експоцентру 21" на Новом Београду са почетком у 19 сати одржаће се међународни кик бокс турнир под називом "Ноћ светских првака".

За појас планете ће се надметати Драган Гаги Јовановић и Француз Албан  Галоније.

Карте за ово профи вече по цени од 1.000 динара биће у продајуи од понедељка, 5. маја у канцеларији Кик бокс савеза Београда, Теразије 35."
13
Терен / ?? ?????? ?????? 07/08
April 14, 2008, 03:54:47 PM
Quote from: "DELIJA_KNN"??? ????, ? ?? ????????? ??!!!!

????????? ???? ??????? ??? ? ??????????...???? ????? ????????? ????-????????, ??????????, ???????...

????????? ??? ?? ?? ???? ????.
14
Пивница / Svaštara
April 11, 2008, 04:34:20 PM
15
Јел има неко цео снимак конференције за новинаре са СОС-а, на којој говоре адвокати Зденко Томановић, Милан Вујин, Драган Савић и Саша Миловановић?
16
Пивница / Svaštara
April 09, 2008, 11:45:41 AM
17
Quote"Џајић је у Бастији провео две сезоне и клуб је одлучио да му помогне. У Звезди је скупио 42 године стажа, довео је клуб до титуле светског и европског првака и нико прстом да мрдне. Французи не могу да се начуде, а знају само да би Нанси или Сент Етјен направили праву побуну да се овако нешто догодило Мишелу Платинију"
http://www.blic.co.yu/sport.php?id=35797

Шта рећи?
18
Пивница / Ultimate fight
April 01, 2008, 08:43:10 PM
http://www.ufsscg.com/borci.php
QuoteU oktagon novobeogradske hale između ostalih ući će:

Goce Candovski (Makedonija)
VS
Petr Kelner (Ceska)

Dragutin Milosevic (Srbija)
VS
Marko Milosavljevic (Srbija)

Sreten Miletic (Srbija)
VS
Dusan Dzakic (Srbija)

Mario Stanosevic (Srbija)
VS
Vuckovic Vladimir (Crna Gora)

Milorad Jelic (Srbija)
VS
Dragoljub Joksovic (Srbija)

Aleksandar Mitrovic (Srbija)
VS
Dragan Tesanovic (Srbija)
19
Пивница / Ultimate fight
March 23, 2008, 10:24:08 PM
QuoteV Memorijalni turnir, Miodrag Stojanovic - GIDRA, 6 april 2008.god. u hali Pionir, Beograd, pocetak u 19h.
20
Quote from: "Red Star Forever"Извињавам се што ме није било раније са сликама и извештајем...

Мојне само убудуће да нам се извињаваш због таквих ствари. Ти си навијач а не новинар.

А и где си видео да су Навијачи зависници од Интернета?