Да ли је монархија заиста потребна Србији? Да бисмо одговорили на то, разговарали смо с историчарима, политичким аналитичарима, члановима Крунског већа и Савета, лидерима политичких партија
На првим слободарским, демократским изборима у новој Југославији, одржаним почетком новембра 1945. године, народи и народности бивше нам домовине скоро једногласно су изабрали оно што се већ унапред знало: уместо назадне, антинародне и мрске им монархије, проглашена је република! Била је то, како пише у некадашњим уџбеницима историје, једна од највећих тековина наше народноослободилачке борбе и неприкосновено јеванђеље новог политичког поретка.

За првог председника, касније и доживотног вођу републике (прва лекција демократије), изабран је Јосип Броз Тито, највећи син наших народа и народности, зеница ока и разнобојна љубичица, чија ће тридесетпетогодишња владавина протећи у духу најомраженијих светских диктатура и с овлашћењима које је ретко који крунисани владар имао у историји света. Све то време, краљ, династија, круна и Карађорђевићи (друга лекција демократије) могли су се помињати без последица тек у контексту клетви или псовања.

Нови режим, промовисан као политички систем равноправних народа и народности, личних слобода и права радништва, сељаштва и поштене интелигенције, од почетка је показао своје право лице: отимање приватне својине, кућа, фабрика, црквеног земљишта и шума, па чак и обичних породичних драгоцености, под плаштом државних реформи. Нови републиканци су судили без суда, упадали у туђе куће, отимали народну муку и залазили у кревете младих, тек стасалих удовица, чије су мужеве претходно прогласили и убили као непријатеље социјализма, присталице труле буржоазије и грађане задњег реда (трећа лекција демократије).

Неприкосновени вођа републике, росно цвеће и зрело жито хипнотисаних Срба, исти онај који их је у униформи и у чину једне непријатељске армије таманио још у Првом светском рату, показао је, међутим, висок степен толеранције. Није му, наиме, сметало да се одмах усели у краљев двор, да заседне у краљеву столицу, да се шепури и кинђури у бојама свог омиљеног пауна, показујући да му није баш све толико лоше било у омраженој монархији. Напротив. Тек одатле је несметано могао да издаје налоге да се руше православни споменици и храмови, да се јашу попови, да се муче и убијају свештеници и други народни непријатељи. А све то у име Срба и Србије, народне воље и захтева нове републике.

Нажалост, с том и таквом републиком Србија још није рашчистила. Иако је од смрти последњег српског цара протекло безмало четири деценије, иако смо у међувремену поново стекли државност, заставу, химну и грб, Србија је и даље република. Иста она коју је успоставио Броз И Велики.

Питање рестаурације монархије у Србији се све до почетка деведесетих и првих ратних сукоба није смело ни помињати. Касније је то чињено ретко, површно и спорадично, најчешће у тренуцима највећих државних криза: уочи и током распада земље, неуспешних избора, политичке немоћи и немогућности да се реше круцијални национални интереси. Потреба да се земља врати својим коренима и традицији својевремено је подржана и од стране Српске православне цркве. Даље се од тога, међутим, није ишло. Штавише, често се истицало да је реч о превазиђеном облику политичке владавине, о скупом и ретрогадном систему који нико у свету није поново успоставио. С друге стране, присталице монархије као да лутају у магли. Док једни истичу да је монархија једина алтернатива обнови посрнулих темеља државе Србије, једини кохезиони фактор који би успоставио јединство народа, други се претежно баве ликом и делом престолонаследника, принца Александра. Подржавају монархију, али сматрају да садашњи претендент на упражњени престо није дорастао улози краља.

Да ли је монархија заиста потребна Србији? Да бисмо одговорили на то питање, разговарали смо с историчарима, политичким аналитичарима, члановима Крунског већа и Савета, али и с лидерима политичких партија. Које су предности, а какви недостаци овог облика владавине?

- Сваки политички систем има своје врлине и мане - каже нам Драгомир Ацовић, председник Крунског савета. - И сваки систем, по правилу, не производи исте ефекте у различитим временима и другачијим условима. Када погледамо светска искуства, можемо се сложити да република у многим државама функционише сасвим пристојно, али је, нажалост, много више земаља у којима је она донела више зла него добра. С друге стране, монархије које су успеле да преживе један историјски или цивилизацијски атак данас су изразито демократска друштва. Штавише, монархија као облик владавине не само да се не супроставља демократији већ је и њен темељ.

Своје мишљење Ацовић образлаже чињеницом да скоро нигде у свету више не важи принцип да један човек, односно монарх, има апсолутна владарска права. Напротив, много је више примера у ближој и даљој прошлости да су управо председници република стварали диктаторске режиме и да су све облике власти концентрисали у руке једног човека или једне странке.

- Сведоци смо да се на изборима за председника републике обично не надмећу најбољи, већ по правилу они најагресивнији, најбескрупулознији или они који најмање знају, па их управо то незнање лишава сваке одговорности - каже Ацовић. - Обећавају оно што не могу испунити, лажу и обмањују, а све у циљу освајања или одржавања власти. У монархији тога нема. Једном изабран, краљ је лишен притиска честих избора, нема потребе да народ обмањује, у прилици је да сагледа и реализује дугорочне интересе народа и државе, чак и када се ти интереси, на први поглед, не препознају. Сем тога, његов положај му омогућава да буде изнад свих политичких превирања, партијских игара и утицаја људи из сенке, који у републикама често имају пресудну, а још чешће погубну моћ. Управо зато нам је потребна једна институција која ће бити изнад свега тога.

Слично мисли и Матија Бећковић, књижевник и један од највећих поборника рестаурације монархије у Србији, који каже да имамо много разлога да се она успостави, а само један да се то не учини - одржање континуитета комунизма и безакоња.

- Зар има очигледније промене и убедљивијег доказа да смо раскинули с комунизмом и његовим наслеђем од успостављања монархије? - пита се Бећковић. - Како ће она изгледати, можда је најбоље погледати данашење европске краљевине и преузети било који устав од њих. Како да обновимо институције а да претходно не обновимо ону која је створила све друге. Круна није само симбол нашег трајања и јединства српског народа него и његовог страдања и странствовања.

А историја монархије у Србији дуга је колико и сама држава. Од династије Вишеславић у деветом веку, преко Немањића, па све до династија Карађорђевића и Обреновића, Србија је одувек на свом челу имала монарха у виду великог жупана, краља, цара, књаза, напослетку поново краља. Круну је губила само у време турског ропства и комунистичке диктатуре. Њихова владавина је обележила време у којем су живели, а резултати њиховог владања су и данас очигледни. Треба ли, рецимо, помињати Немањиће и њихов значај на духовном узрастању Срба или, на пример, чињеницу да смо врхунац европске уставности и демократије остварили управо под монархијом. Насупрот томе, резултате полувековног трајања републике и данас осећамо.

Најчешће примедбе противника монархије се односе на монархово наследно право. У стварности би се лако могло догодити да на престо заседне и неко ко нема довољно способности за владарски положај, па чак и неко с менталним проблемима. Политички аналитичар Александар Павић, иначе присталица монархије, сматра да би она могла да буде идеално решење у нестабилним политичким временима, али сумња да у овом тренутку имамо лице достојно круне, односно неког ко би могао да окупи Србе око заједничког циља.

- Враћање монархије тек да бисмо је вратили било би веома лоше решење и за монархију и за Србију - сматра Павић. - Ако би се то догодило, имали бисмо ситуацију сличну као у Француској после пада Наполеона, када је рестаурирана монархија на челу са династијом Бурбона. Дошао је Луј XVIII који је био веома непопуларан у народу, никаква личност и он је, практично, означио и крај монархије у Француској. Ми смо, међутим, почетком деведесетих година имали феномен краљевића Томислава, неког ко је ушао у народ и за веома кратко време постао веома омиљен. С друге стране, престолонаследник Александар, иако се много експонира у јавности, бави се хуманитарним и културним радом, није се у народу примио на такав начин. Што је још горе, нема индиција ни да међу његовом децом има неког ко би у будућности био достојан круне.

С оваквим мишљењем се не слаже Драгомир Ацовић и каже да се тиме нарушава основни принцип монархије, а то је њена неизбежност. Ако имате изборну монархију, ако монарха бирате по принципу личног допадања, онда то није монархија, већ друго име за републику.

- Главни принцип монархије и јесте у томе да вам се краљ може свиђати или не, али је потпуно неспорно да је он краљ - каже Ацовић. - Монархија је иконичка ствар, ви од предака наслеђујете крсну славу, али то не значи да ћете је мењати зато што вам се чини да вам друга слава пада у погодније време или ћете имати више гостију. С друге стране, тачно је да имате ризик да право наслеђивања престола може имати и неко, рецимо, ко има менталне проблеме. Али, зар такав ризик немате и приликом избора председника републике? Тај проблем у монархији можете решити генерацијским померањем, али шта урадити када изаберете лошег председника? Монархије су због саме своје природе отпорније, лакше ће преживети лошег краља него што ће република преживети лошег председника.

Ацовић се осврнуо и на примедбу републиканаца да монархија кошта.

- Наравно да кошта, као што кошта и свака друга институција - каже председник Крунског савета. - Не мислите ли ваљда да је трошак свакодневне борбе за власт и нечијег покушаја да себи обезбеди реизбор ишта мањи? Монарх само једном долази на трон, а у републиканском систему имате изборе на сваке четири године, понекад и чешће, имате оне баснословно скупе рекламне кампање, имате и сталне манипулације како би се на власти што дуже одржали, а све то, у крајњем збиру, плаћа народ. Такође, ваља поменути и ситуације када вам је шеф државе из једне, а премијер владе из друге странке. Уместо да сарађују, што је прави пример односа у монархији, они су једни другима конкуренција, мандат им протиче у сталном трвењу и међусобном саплитању, а од тога народ најчешће нема никакве користи. Још горе је када су и председник и премијер из исте странке, па практично нема никог ко би их могао контролисати.


Све што желим рећи, да куцнуо је последњи час!
Не буде ли Звезде, тада неће бити ни нас!

Душан Папац, члан Крунског већа, мишљења је да би ово питање требало да се решава у фазама, али да би већ сада личност престолонаследника Александра могла да се више искористи за добробит земље.

- Налазимо се у стању дубоких подела, при чему ни оне претходне нисмо успели да превазиђемо. И даље се делимо на четнике и партизане, на црне и жуте, на овакве и онакве и плашим се да би отварање једног оваквог питања могло да долије уље на ватру. С друге стране, држава би могла више да искористи углед престолонаследника који он има у иностранству, његове контакте и одличне везе које има са свим европским дворовима. Пример Румуније, где су чланови краљевске породице максимално укључени у решавања државних проблема, свакако бисмо могли и ми да следимо. Тиме би уједно и сам народ увидео његову жељу да помогне својој држави, али се плашим да за тако нешто међу садашњим властодршцима нема политичке воље.

Такве воље нема ни међу људима који сматрају да би темељи монархије морали да леже на истинитости и легалитету, а то, према мишљењу историчара Миодрага Јанковића, није случај када је реч о претензијама Александра Карађорђевића на упражњени трон. Морамо, каже Јанковић, најпре сагледати околности под којим је свргнута претходна монархија, а историјске чињенице говоре да принц Александар не може бити наследник нечега чега није било.

- Титула ,,престолонаследник" је озбиљна институција и у нашем случају захтева озбиљну анализу - тврди наш саговорник. - Ако заиста желимо да краљевина Србија буде поштована и вољена у неком будућем времену, морамо се најпре упитати да ли је Александар уистину легални претендент на њен престо. Моја сазнања говоре да није.


Превазиђено, а траје

Схватање да је реч о ретроградном и превазиђеном систему владања демантује списак 45 монархија, укључујући и Ватикан. У Европи монархија и данас постоји у Великој Британији, Белгији, Данској, Норвешкој, Холандији, Шпанији, Шведској... Под јурисдикцијом круне су и Аустралија, Нови Зеланд и Канада, док је Јапан последња светска царевина. Већина уставних монархија у Европи се уједно сматра и државама с најдужом демократском традицијом на свету.

Политичке странке у Србији

МОНАРХИСТИ СПО, ДХСС, НС

Александар Чотрић, председник

Извршног одбора СПО-а

- За Србију је најбоље да буде демократска, уставна, парламентарна монархија. Успостављањем монархије, Србија би брже постала чланица ЕУ. Монархија кошта мање од републике. Сваког Британца монархија кошта три фунте годишње. Монарх је ванстраначка личност, симбол традиције, страначког и народног јединства. Не залажемо се ми за монархију да би Александар Карађорђевић дошао на власт, него да он на власти угледом, везама и способностима служи грађанима. Успостављањем монархије, Србија би скинула и сумњу да није раскинула везе с комунизмом и Слободаном Милошевићем. 

Владан Батић, ДХСС

- Питање монархије више је теоријско него практично, а одговор би морали да дају грађани. Монархија се код нас сматра декадентном, а највеће европске демократије управо су монархије. Код нас не постоји никаква иницијатива да се разговара о монархији, чак ни престолонаследник нема амбицију да отвори ту тему.

републиканци Сви остали

Борко Илић, потпредседник ДСС-а

- Програмски, ДСС није за монархију. Раније смо у програму имали део који је говорио да грађани треба да се изјасне да ли су за републику или монархију. Грађани су се изјаснили за републику гласањем за Устав. Идеја о монархији последњу деценију је ослабила и међу странкама, али и културном и интелектуалном елитом. Разлози су вишеструки, од тога да се већина странака које учествују на изборима, осим СПО-а, програмски залаже за републику. А, и део јавности има негативан став о краљевској породици.

Божидар Делић, Напред Србијо

- Српска напредна странка биће републиканска, јер републиканизам предвиђа владавину закона.  Иако има заговорника, идеја о монархији је превазиђена, поготову што такво уређење није имало континуитет. Која породица би у Србији била на челу монархије? Неко ко се налази у објектима породице Карађорђевић за 15 година боравка у Србији није научио српски језик.

Марко Ђуришић,

председник Извршног одбора ДС-а

- Монархије су превазиђено државно уређење. Парламентарна демократија у државној организацији као републици је најпримереније решење у 21. веку. Монархија је више ствар традиције и обнављање таквог уређења у Србији делује ми бесмислено.

Жељко Ивањи, Г-17 плус

- Република је цивилизацијска тековина и проверен систем који функционише. Непотребно је експериментисати с монархијом, која постоји формално, повезана је с традицијом и у којој су овлашћења церемонијална. Линкови са српским краљевским породицама су нарушени и постоје спорења чак и међу онима који се за монархију залажу која би породица владала јер је од постанка државности до 1945. Србија имала три краљевске породице: Немањиће, Обреновиће и Карђорђевиће. Монархија је у Србији историјска творевина и тако треба да остане.

Драган Тодоровић, потпредседник СРС-а

- Иако постоји у неком броју земаља, више као реликт ранијих времена него као структура која има стварна управљачка права над државом, монархија је превазиђена. Не верујем да ће монархија овде опет заживети, било би то ретроградно решење. И повратак Карађорђевића је грешка учињена после 5. октобра, јер су вратили човека који је деведесетих рекао да му је милији чин енглеског капетана него југословенска круна.




Све што желим рећи, да куцнуо је последњи час!
Не буде ли Звезде, тада неће бити ни нас!

Оно што мене занима је да се покрене јавна дебата о монархији и ЕУ. Да две стране изнесу своје аргументе па да народ одлучи. Али ништа од тога не одговара овим лоповима, тако да ништа од монархије још дуго
Мада можда то буде прихваћено као најбоље решење после револуције која нам не гине наредних година

Србија је током целе своје историје вила монархија. Осим кад је била под туђинском окупацијом наравно...
Ја сам увек за поштовање традиције али са друге стране... Ко да нам буде краљ? Овај што не зна 2 и по реченице на српском  ??? Не хвала.

Свет србе покушава да врати на доба када је српска територија била само Београдски пашалук !!!!.......зато што је њима потребан тај пут,та раскрсница три континената!!!!да би контролисали сав транзит!!!! То је ово сада ево транзит гаса треба да прође кроз нашу земљу!!! а то они хоће!!!!
Молим те пресвети оче,молим се овом хлебу и вину!!
Молим те Исусе Христе да Уроша врате на нашу трибину!!!

Државна безбедност брани државу од народа,
Државна безбедност да не сруши се држава!

Можда навучем негативне коментаре, али ја сам против враћања монархије. По мени нико нема право да влада земљом само зато што је нечији син. Толико.



#7 January 26, 2009, 10:54:23 AM Last Edit: January 26, 2009, 10:56:08 AM by Red Star Forever
Видиш... Исто тако, нико нема право да укине нешто што је постојало вековима уназад... Монархистичко устросјтво Србије је традиција која је вековима била једно од стубова српске државе и народа... Постоји много више разлога за монархију, од тог једног јединог који ти а и остали анти монархисти понављате... Ето, на пример, прочитај претходне постове са копираним интервјуима или линк Мајка Маре ка фб-у где је сажето и лепо објашњено све о монархији... Хтео ти или не да навучеш гнев некога или не, једно мораш да знаш, нико ти не узима за зло што другачије мислиш, први ја нећу, али став Севера одавно је познат: Живела, живела Краљевина Србија!!!

Дакле, оно што сам одавно хтео овде да напишем, а то је кратак одговор на питање из наслова: Да, потребна нам је монархија!!! Зашто? Па да најзад зауставимо све врсте суноврата српског народа од 45-е па до данас... И да се вратимо на своје!!!
Quote from: vasvla"Бебе нек се рађају, порука је Севера, нећемо да Србија буде земља педера "

Важи, хајде да отворимо дискусију. На крају крајева, зато је ова тема и отворена, зар не?

1) Каква је суштинска разлика у владавини модерног монарха и предсједника?
2) На који то начин краљ може промјенити ситуацију и зауставити суноврат српског народа?
3) Кога уопште поставити за краља?



Quote from: Mikelandjelo on January 27, 2009, 12:08:37 AM
3) Кога уопште поставити за краља?
Мене,рецимо.
...ЈА ВОЛИМ ТЕБЕ ЛУДО,ЈА ВОЛИМ ТЕБЕ ЗНАЈ...

Quote from: Mikelandjelo on January 27, 2009, 12:08:37 AM

1) Каква је суштинска разлика у владавини модерног монарха и предсједника?
2) На који то начин краљ може промјенити ситуацију и зауставити суноврат српског народа?
3) Кога уопште поставити за краља?

[/b]1. Велика!!! Ето, на пример, прочитај претходне постове са копираним интервјуима или линк Мајка Маре ка фб-у где је сажето и лепо објашњено све о монархији... (цитат из мог претходног поста)
2. Суноврат је почео падом монархије! Брзу промену ситуације нико не може да донесе, али са монархијом би се постепено враћали коренима и свим вредностима које су красиле Православног, честитог, поштеног, храброг и правог Србина!!!
3. Какво је то питање???! Што, не свиђа ти се династија, престолонаследник, шта?! Ни мени се не свиђа твоје питање, па ти ипак одговарам, јер тако налаже ред и васпитање...

Quote from: _simke_ on January 27, 2009, 12:43:13 AM
Quote from: Mikelandjelo on January 27, 2009, 12:08:37 AM
3) Кога уопште поставити за краља?
Мене,рецимо.

Колико година имаш ти?!!!? Овакав одговор може да да само Србин коме је у92 испрала мозак!!! Убудуће ће овакав одоговор сносити или забрану приступа одређеним деловима форума или тоталну забрану!!!
Quote from: vasvla"Бебе нек се рађају, порука је Севера, нећемо да Србија буде земља педера "

http://www.czipm.org/djujic.html

   Није наше расејање и губитак слободе највеће зло које се може десити једном народу. Највеће је зло кад се сломи духовна и морална снага једног народа, кад му се угаси вјера у Бога и вјера у Правду и Слободу. То нико, па ни комунисти, никада неће постићи у српском народу, јер то се неда у ланце везати. Борби за Крст и Слободу, ми се морамо враћати на путеве наших предака; свједочити свуда нашу вјеру у Бога и рјечију и дјелом; стајати одлучно уз мученичку Матер цркву и чувати наше духовно јединство, јер без духовног јединства нема ни националног, ни ма каквог другог јединства; утврђивати нашу братску слогу и његовати наше црквене и народне обичаје. Наш је завет Богу и Српству да нећемо стати ни сустати док не ујединимо све српске земље и сав српски народ у оквиру српске државне заједнице у којој ће, по ријечима Епископа Николаја, владати три начела: Бог на небу, Краљ у држави и домаћин у дому.

   А наша вјера у Правду и Слободу и наша вјера у једнога Бога, у једнога Светог Саву, једну јединствену Српско-православну цркву и у један поносан и непобједив српски народ - остаје вјечна и непромјењива.

___________________________________________________________________________

Зашто монархија - Интервју проф Каврана и гдина Нинковића чланова Крунског савета ТВ Крагујевцу :

1. део: http://www.youtube.com/watch?v=VoEftFVoIaQ
2. део: http://www.youtube.com/watch?v=LOxMMmtOzaE
3. део: http://www.youtube.com/watch?v=ZAB8D0CDhig
4. део: http://www.youtube.com/watch?v=b6ZHoGNl5kU
5. део: http://www.youtube.com/watch?v=_pUjm8iyMpY
6. део: http://www.youtube.com/watch?v=yFVA_Kuld4U



Државна безбедност брани државу од народа,
Државна безбедност да не сруши се држава!

Ове и прошле суботе на ртс-у, у емисији "ТВ лица: Kао сав нормалан свет", били су Престолонаследник Александар и његова супруга Принцеза Катарина...


Није стриктно везано за тему, али ко жели да погледа:

ТВ лица: ЊКВ Александар и Катарина Карађорђевић (1)

ТВ лица: ЊКВ Александар и Катарина Карађорђевић (2)

Не може се о томе причати,једно су наше жеље,а нешто сасвим друго реалности.Мислим да се не лажемо,монархија никако у овом тренутку...Као што је неко лепо рекао,ми смо били монархија само када смо били слободни,што се сада,колико год то некоме било чудно,нисмо.Космет је све само није слободан...А и ко год био краљ,не може променити садашњу ситуацију.Сурова истина!

Па јел то значи да треба да пропаднемо и нестанемо јер је то сурова истина? То је само тренутна ситуација, а ми треба да радимо на томе да се припремимо да слободу, како своју личну, тако слободу наших тренутно поробљених територија дочекамо како налаже српска традиција, историја и несаломиви дух српскога народа! Молим вас без тих песимистичких тонова, само позитивним размишљањем ћемо ићи напред и у боље и светлије сутра... Да су наши прадедови мислили како је сурова реалност да су аустроугари бројнији и јачи, не би се повукли на Крф па одатле након опоравка преко Солуна ослободили мајку Србију, него би се одмах предали, да су наши чукун дедови признали сурову реалност не би изашли на Косово Поље и поразили бројнијег турског освајача, него би примили вазални однос одмах... 
Quote from: vasvla"Бебе нек се рађају, порука је Севера, нећемо да Србија буде земља педера "

Quote from: Red Star Forever on January 27, 2009, 11:28:24 AM
2. Суноврат је почео падом монархије! Брзу промену ситуације нико не може да донесе, али са монархијом би се постепено враћали коренима и свим вредностима које су красиле Православног, честитог, поштеног, храброг и правог Србина!!!

Апсолутно се слажемо да је долазак комунизма упропастио у многоме српско национално биће и да је то једна од најгорих пошасти која нас је стигла (уз Османлије и нацисте). Међутим, по мом мишљењу, реактивирање монархије не би имало апсолутно никаквог значајног утицаја. То је обична флоскула. Звучи попут предизборног слогана, типа "са Тадићем ће нам бити боље", "са Николићем ће нам бити боље" и сл. Владар ко владар, сјаши курта да узјаши мурта. Ништа више од тога. Камо лијепе среће да се ствари тако рјешавају.

Quote from: Red Star Forever on January 27, 2009, 11:28:24 AM
3. Какво је то питање???! Што, не свиђа ти се династија, престолонаследник, шта?! Ни мени се не свиђа твоје питање, па ти ипак одговарам, јер тако налаже ред и васпитање...

Што се овог тиче, не, не свиђа ми се ни династија ни престолонаследник. Од Карађорђевих потомака једини достојан је био краљ Петар I. Од уопште српских монарха (било у кнежевини или краљевини) после ослобођења од Турака, вриједи истакнути кнеза Михајла Обреновића. Ту не убрајам Карађорђа и Милоша, јер су они зачетници династија.

Сви остали, без обзира на династију којој су припадали, увлачили су Србију у глупе ратове које бисмо изгубили (краљ Милан), били су скандал-мајстори (краљ Александар Обреновић), или недовољно ауторитарни (кнез Александар Карађорђевић), или су правили заједничку државу са непријатељским народима (краљ Александар), или су побјегли по капитулацији земље и нису били кадри ни да сопствену дјецу науче српски да причају (краљ Петар II).