ДРАГАН ЏАЈИЋ: ВРАЋАМ СЕ ФУДБАЛУ У 2007!
Нисам још рекао последњу реч, следеће године намеравам да се опет активирам. Мојој Звезди желим да у 2007. УЂЕ У ЛИГУ ШАМПИОНА. Желим да поново радим, али сигурно нећу "газити преко мртвих" да бих дошао до неке функције. Ко зна, можда одем и у иностранство.


Драган Џајић, најбољи српски фудбалер свих времена, у интервјуу за Пресс каже да још није рекао последњу реч у фудбалу и тврди да би у наступајућој 2007. години могао да се врати спорту којем је посветио цео свој живот. Трећа "Звездина звезда" истиче да му недостаје акције, али каже да нема намеру да било шта ради пошто-пото.

Када се може очекивати Џајин велики "камбек"?

- Најискреније, ја желим да се вратим фудбалу, јер мислим да нисам рекао своју последњу реч. Међутим, то не зависи само од мене, већ и од сплета других околности. Ако је суђено да то буде баш у 2007. години, онда ћу се у наредној години и вратити. Ипак, не желим да своје циљеве остварујем "преко мртвих", нити сам то икада чинио током своје каријере. У сваком случају, ово је помало необична ситуација за мене и, признајем, навикао сам на мало више акције. Зато сам морао да се адаптирам на мирнији начин живота. Али, у сваком случају, одмор ми је био преко потребан и уживам у слободном времену.

Док сте водили Црвену звезду, имали сте позиве иностраних клубова (Олимпијакоса, Марсеја, Ујпешта...). Да ли постоји могућност да се фудбалу вратите негде у иностранству?

- У животу околности диктирају развој ситуације. Примера ради, моје ћерке требало би да оду на студије у иностранство и морао бих да будем уз њих. Не знам шта да вам кажем, морао бих добро да размислим о свему. Некада се човеку током ноћи догоде непредвиђене ситуације. Међутим, имам довољно животног и спортског искуства да направим праву процену. Такође, човек мора да има морала и одговорности у себи. Рецимо, могао сам да останем у Црвеној звезди, али повукао сам се у интересу клуба. Заиста нема потребе за журбом, без обзира на то да ли ћу пословно бити везан за Србију или иностранство.

Поменули сте Црвену звезду. Шта црвено-белима желите у 2007. години?

- Шта бих ја могао да пожелим мојој Звезди? Све најбоље, наравно. Целој породици СД "Црвена звезда" желим успеха на свим пољима, а фудбалском клубу бих пожелео одбрану "дупле круне" и пласман у Лигу шампиона.

Када планирате да се напокон вратите на "Маракану" и одгледате неку утакмицу Црвене звезде?

- Дошао бих ја и на новогодишњи коктел да су ме позвали, међутим, нећемо сада да ситничаримо. То неће променити моја осећања према Звезди. Кад буде почео пролећни део првенства, ето мене на стадиону, јер сам се ужелео фудбала. Такође, ја волим Звезду и место ми је на "Маракани".

Шта је на вас оставило позитиван, а шта негативан утисак у години која је за нама?

- Мундијал у сваком погледу. Зашто? Прво, отишли смо на Светско првенство после осам година чекања, што сматрам великим успехом. Међутим, у Немачкој смо доживели велики неуспех. Цела нација очекивала је успех од репрезентације и сви смо били у еуфорији. Али, мимо свих очекивања, доживели смо разочарање. Да се разумемо, не пљујем никога, само сматрам да смо могли и боље и другачије.

Како коментаришете наступе репрезентације Србије у квалификацијама за ЕУРО 2008. године и који наши играчи су по вама обележили протекли период?

- Наша репрезентација предвођена Клементеом добро је стартовала. У наставку нам неће бити лако, али имамо добар тим и велику шансу да се нађемо на Европском првенству. Било би то од велике важности за наш фудбал. Што се фудбалера тиче, испашће да форсирам оне који су носили дрес Црвене звезде. Али, шта да радим кад Видић, Пантелић, Жигић, Јанковић и Луковић бриљирају у најјачим лигама Европе. Веома ми је драго што сам имао утицаја на њих, а било ми је задовољство што сам у одређеном периоду сарађивао са њима.

Прича се да сте кандидат за место министра спорта у Влади Србије. Колико има истине у томе?

- Пре свега, ја сам човек фудбала и спорта. Целог живота сам био посвећен Црвеној звезди, прво као играч, затим као директор и на крају као председник. Сви који који ме познају знају да сам аполитичан, међутим, не сметају ми неке идеје и приче. Ипак, немам намеру да се било коме намећем, нити себе на тај начин истичем у први план. Током каријере мене су увек други предлагали и бирали.

Све што желим рећи, да куцнуо је последњи час!
Не буде ли Звезде, тада неће бити ни нас!

Када сте последњи пут чули нешто о Миодрагу Белодедићу? Легендарни "либеро" златне генерације Црвене звезде "нестао" је из Србије лета 1992. године и вратио се само једном, на прославу десет година Барија. У међувремену, зна се да је играо у Валенсији, Ваљадолиду, Мексику и да се на крају вратио у Румунију. Остао је у сећању као једини фудбалер који је освојио Куп шампиона са два источноевропска клуба - Стеауом и Звездом.

Овај румунски Србин у интервјуу за Прес, првом за неки наш медиј у последњих десетак година, говори о томе зашто је уместо Београда изабрао Букурешт, да ли му је дража титула са Стеауом или са Звездом и открива зашто га нема у нашим медијима.

Чиме се тренутно, 16 година после Барија, бави Миодраг Белодедић?

- Запослен сам у Румунском фудбалском савезу, као координатор за јуниорске селекције. Покушавам да са сарадницима створим новог Хаџија, Радучојуа... Недавно сам се у Барселони баш видео са људима из ФС Србије и разговарао о организацији турнира за млађе категорије.

Зашто сте на крају каријере одлучили да се вратите у Румунију, а не у Србију?

- Мало ко зна да ме је 1998. године Драган Џајић звао да поново дођем у Црвену звезду. Међутим, тада у Србији нису била баш сјајна времена... Милошевић је владао, бомбардовање је било на прагу. Све то ме је подсетило на пакао који сам преживео у Румунији за време Чаушескуа. А ја нисам хтео кроз такве ствари поново да пролазим и одлучио сам да одем у Букурешт.

Каква су Вам сада сећања на те чувене године у Звезди?

- Веровали или не, мени је и даље најупечатљивији начин на који сам дошао у Београд, бекство из Чаушескуове Румуније, илегалан долазак у Србију. Ја сам у том тиму био мало другачији од осталих играча, играо сам дисциплинованије, детаљније слушао тренера. Остали су играли, да тако кажем, на штос. Реванш против Бајерна се не заборавља, нарочито онај чудесни други гол за нас. Атмосферу као тада на "Маракани" никада нисам доживео. Пенали у Барију су посебна прича, био сам поприлично хладан када сам изводио тај једанаестерац. Једноставно, имао сам иза себе искуство и сигурност.

А која Вам је титула дража, са Звездом или са Стеауом?

- Када сам освојио европску титулу са Стеауом, био сам млад, нисам знао шта ме снашло. А са Звездом се то десило у зрелим годинама и, признајем, био сам срећнији. А како смо тек прославили ту титулу из Барија...

Са којим сте играчима из те генерације остали у вези?

- Дружим се и даље са Владом Стошићем, у контакту сам са Најдовским, Дарком Панчевим... Чујем да Синиша Михајловић прави опроштајни меч у Новом Саду. Ако га видите, реците му да ме не заборави за тај спектакл...

А зашто Вас нема у Београду, нисте били ни на прослави 15 година Барија?

- Ко каже да не долазим у Београд? Па, ја сам Србин из Румуније, имам родбину у Србији и веома често сам код вас. Друга је ствар што изгледа никоме нисам интересантан... И није тачно да нисам хтео да дођем на прославу Барија. Истина је да нисам ни позван. Наравно да бих дошао да су ме звали. Али, намеравам да посетим моју Звезду већ овог лета.

И на крају, када би Вас Пикси, или неко други, позвао у Звезду и понудио Вам функцију, шта бисте му одговорили?

- Ух, тешко питање. Ја бих највише волео да се сви заједно видимо у Европској унији и да могу сваке недеље да дођем на "Маракану" и гледам Звездине утакмице као бивши играч и пријатељ клуба.

Звезди могу да помогну само промене у Србији

Зашто Црвена звезда не може да постигне резултате које тренутно постиже Стеауа, да игра у Лиги шампиона или да дође у завршницу Купа УЕФА?

- Нема то везе са Звездом и Стеауом. То има везе са стањем у држави. У Румунији су се ствари промениле, земља је у Европској унији, а Стеауа је приватан клуб у којем се зна шта коме припада, зашто се улаже и коме иде профит. У Звезди тога нема. Зато Звезда не може сама себи да помогне, мора да јој помогне Србија тако што ће уредити неке ствари на државном нивоу.

Све што желим рећи, да куцнуо је последњи час!
Не буде ли Звезде, тада неће бити ни нас!



Име и презиме :    Звонко Милојевић
Место у тиму :            Голман
Рођен :                       30/08/1971

1989. - 1997.      За Звезду одиграо 150 утакмица

Голман Локерена Звонко Милојевић одлучио је да се повуче јер није успео да се опорави од повреде кука.
Милојевић је своје име стекао у Црвеној звезди са којом је освојио Интерконтинентални Куп 1991. у Токију.
Дебитовао је са 18 година , на утакмици са Келном !
'' Ја сам четник мајко кокарда ми каже
да сам војник мајко ВЕЛИКОГА ДРАЖЕ !!!
Ја сам војник мајко Равногорског пука ,
десна ми ја мајко одсечена рука !!! ''

Бивши фудбалер Црвене Звезде, Никола Жигић, данас је постао нови члан Валенсије! "Шишмиши" су га Расингу платили 20 милиона евра ...



Quote from: "Mikelandjelo"Бивши фудбалер Црвене Звезде, Никола Жигић, данас је постао нови члан Валенсије! "Шишмиши" су га Расингу платили 20 милиона евра ...

У ово су урачуната и Жигина примања. Тако да је Расинг добио "само", неких 14-15 мил. Од тога ми добијамо око 2 мил. Лепо по све, од Николе па до нас.
Уметност је направити немогуће - могуће, могуће - једноставно, а једноставно - елегантно !

Ерибо, извини, одакле то знаш? Ако је то стварно истинито, онда је то генијално!

Шта се дешава са Ненадом Масловаров који је поле Барија дошао у Звезду из Вележа?

Quote from: "DelijaHH"Ерибо, извини, одакле то знаш? Ако је то стварно истинито, онда је то генијално!

Нетнам 100 % цифре, нисам му ја мена(ж)ер. Ово се могло закључити "између редова".
Уметност је направити немогуће - могуће, могуће - једноставно, а једноставно - елегантно !

Шта се дешава са Ненадом Масловаром који је поле Барија дошао у Звезду из Вележа?Такође из те генерације се сећам и Ратковића мислим да је ту био и Анто Дробњак сада функционер у ФК Будућности и Владан Лукић.Исправите ме ако сам негде погрешио.


Извините због дуплог одговора.

QuoteИме и презиме : Звонко Милојевић
Место у тиму : Голман

"Волим те Милоје,волим те Милоје,без тебе на голу стварно тужно је!"  :D


Нико да се сети оног црногорца Божовића,играо нам је штопера позади тамо негде 93 или 94....огроман,сав незграпан,тер'o косу уназад,стално био зализан,јак ко коњ   :D
Сећам се оног финала Купа,беже нам гробари 17 бодова у првенству,готово,све решено,мијатова задња утакмица у дресу партизана,опрашта се,буљу хоће да дају само да нам узму Куп...ми катастрофа,тим се распао,брука,Севером одјекује Живо одлази,Живо јајаро хаха...дошло финале,Маракана крцата,сви надркани и бесни...и Анто Дробњак им завуче гол главом у 49. минуту  :D а позади Божовић пубија све гробаре,рукама,ногама,главом  :D  понека лопта је и прошла,али гробар не! После их добисмо на пенале,они да се поједу живи,мијат 2 сата сузе брисао,кад одједном видиш Живу како трчи према камерману и коментатору који су правили извештај са терена,да се похвали. :lol:  
Па то је била ненадјебива генерација!  :D

Миодраг Божовић или популарни Гроф је сада тренер Борца из Чачка. Анто Дробњак је иначе у тој утакмици ћушнуо лопту руком у гол и зарадио други жути картон, те смо морали да играмо до пенала са играчем мање. Јунак пенал серије је био голман Милан Симеуновић који је одбранио по пенал Мијату и Џонију Новаку. Финале Купа 1993.
Димитрије Мита Пантић, млађи референт

Јесте,надимак му је Гроф!  :D
Тачно је и за Милана Симеуновића,видиш то сам заборавио,Жива га је специјално за ту прилику ставио на гол,пошто је човек скидао пенале ко луд! :D

То је била прва СРЈ сезона 1992-93. Значи катастрофа тотална, рат, беда , санкције, потпуно распродата Баријевска генерација, гробље никад јаче у односу на нас, Север се малтене распао, тј. бројност је нагло опала после врхунца који је достигнут негде на пролеће '92 године.
И као што Кежуал рече, остави нас гробље поприлично(кажеш 17 бодова, могуће не сећам се, а знам да је било нешто много) а још је тада било 2 бода победу, а нама једина нада Куп, где смо догурали до Финала.
Прву текму смо пукли 1:0 на њиховом стадиону, а стрелац је био Заховић колико се сећам.
У реваншу су пре текме изашли на стадион кошаркаши да их поздравимо, који су неки дан пре тога после 21 године поново постали прваци.
У другом полувремену на центаршут Мазе Василијевића, скаче Анто Дробњак и гол, 1:0 за Звезду. То смо одржали до краја, ваљда су били и продужеци, не сећам се и онда пенали. Пред крај измена, излази Милоје, а улази Симеуновић, који је постао јунак, јер је одбранио у трећој серији пенал Мијату и само њему, а не и Џонију Новаку, јер је Новак само једну сезону играо у пакистану и то 91-92. А Симеуновић није постао јунак само по одбрањеном пеналу, већ је и у последњој серији он шутирао и тако донео Звезди Куп.
Сећам се да сам сутрадан у Вечерњим Новостима читао како је Аркан(тад је још увек ''навијао'' за Звзеду) наводно частио сваког играча са по 5 сома марака. За оне млађе који се не сећају тих ''златних'' времена, плата је била око 5 марака.

Што се тиче Божовића, њему свака част за те две сезоне проведене у Звезди. Заиста је био к'о гроф  :D . Сећам се на пролеће '94 кад смо играли дерби са Партизаном док смо још били у трци за титулом, да му је два дана пре тога умро отац, а да је он ипак одлучио да игра. Добили смо тај дерби 3:2, али је гробље на крају освојило титулу.

Што се пак Милоја тиче он је стандардан постао у сезони 91-92, мада се увек мењао са неким за све време боравка у Звезди. Прво са Драгојем Лековићем, па са Симеуновићем и на крају са Јеврићем, док није отишао.
Био је ок голман, али је онда почео да киксира невиђено у сезони 95-96, да би кулминација киксева била у следеће сезоне, нарочито у дербију 8.3.97. кад су нас гробари ошурили 3:0, а први гол што су дали је за плакање. Прво је Ћирић извозао Сакића као на рингишпилу и додао Савељићу који је упутио неку фрљоку тек да шутне онако, а Милоје легенда као да је ухватио врућ кромпирић и бућ-гол.
После тога гробари су увек скандирали Милоје гробаре, а знам да је часопису Коп који је тада излазио у навијачком извештају, онако узгред споменут резултат и где је неко написао:''А за победу партизана, побринуо се као по обичају голман Звезде, Звонко Милојевић'' :D .

Мада не треба бити на крај срца па ћу рећи да је имао неке феноменалне партије, као на пример у првом дербију у сезони 94-95, кад је било 1:1 на ЈНА, тад нас је спасао одбранивши неколико 100%тних шанси, а пизде новинарске му дале само 9 после текме.

Ако сам нешто погрешио исправите ме, писао сам ово искључиво на основу сећања из главе, а тад сам био клинац.
Устани стисни песницу, време је да кренеш на улицу, ништа не пада само са неба, бори се за оно што ти треба!!!

Quote from: "100%anti crnobeli"
Био је ок голман, али је онда почео да киксира невиђено у сезони 95-96, да би кулминација киксева била у следеће сезоне, нарочито у дербију 8.3.97. кад су нас гробари ошурили 3:0, а први гол што су дали је за плакање. Прво је Ћирић извозао Сакића као на рингишпилу и додао Савељићу који је упутио неку фрљоку тек да шутне онако, а Милоје легенда као да је ухватио врућ кромпирић и бућ-гол.
После тога гробари су увек скандирали Милоје гробаре, а знам да је часопису Коп који је тада излазио у навијачком извештају, онако узгред споменут резултат и где је неко написао:''А за победу партизана, побринуо се као по обичају голман Звезде, Звонко Милојевић'' :D .

:lol: Јебо себе, никад нећу заборавити тај гол ... Који је лудак био тај Милоје ... Цццц. И сад ко да гледам како је "хвата" ... Срећом, сад имамо Ранђела ...  :finger



jел зна неко где је драгослав јеврић,мислим да је у израелу али не знам име клуба.....
БУДИ СРБИН ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ.

Quote from: "100%anti crnobeli"...а улази Симеуновић, који је постао јунак, јер је одбранио у трећој серији пенал Мијату и само њему, а не и Џонију Новаку, јер је Новак само једну сезону играо у пакистану и то 91-92. А Симеуновић није постао јунак само по одбрањеном пеналу, већ је и у последњој серији он шутирао и тако донео Звезди Куп.
Уф, сад си ме мало збунио, али сам се брзо тргао. Доста је времена прошло, деца смо били, а у то време пенали нису били реткост јер су се до 1992. године изводили и после ремија у првенству. А како је Мијату више пута био одбрањен пенал  :finger  , дошло је до тога да помешам утакмице. Мијату и Новаку је Милоје одбранио по пенал у пролећном првенственом дербију 1992. који је завршен 0:0 и нашом победом на пенале. Симке је у 93. дербију у другом полувремену одбранио и пенал Сави Милошевићу. Тај дерби смо на гробарији добили са 2:0 головима Ивића и Рамба Петковића. У то време је Симке живео на Сењаку (сад стварно не знам ни где је ни шта је са њим, можда је и даље овде у крају, али га не виђам) и после тог финала Купа 1993. је био велика звезда у нашим очима. Кад се појавио у локалном видео клубу (то је тад било нешто као сада локална кладионица у којој сви виђенији из краја блеје) ми деца смо само у еуфорији викали Симке, Симке... Он ти намигне, помилује по коси... а ти имаш осећај као да си дохватио звезде са неба.
Димитрије Мита Пантић, млађи референт

Е то је већ тачно. То је дерби 22.3.1992. кад је била она велика туча и кад је један наш(Стефке) погинуо и кад смо имали транс ''Нашој срећи нема краја, гробари нам лижу јаја'', а певало се и оно чувено ''Тужно је бити навијач Партизана... :finger ''.

Тај дерби из '93, је био негде 20 и неког септембра, сећам се да је Ивић у трећем минуту искоса са ивице 16-ерца закуцао Пандуровићу гол, има га и на оном двд ''200 најлепших голова'', а Рамбо га је завукао негде пред крај првог полувремена. Био сам тад на истоку са ћалетом и сећам се да је била невиђена гужва, бар на том делу Истока, шта више стајали смо целу текму, па је право чуда како сам ја као клинац уопште видео дешавања на терену.
А тај Савин пенал што је одбранио Симке је био негде пред крај колико се сећам.

Споменух у претходном посту како је Милоје почео нагло да киксира у сезони 95-95, сетите се оног дербија 102. је у питању кад му је Рахим Беширевић(ах ти гробари су увек имали њух за обрезане) забио неку фрљоку искоса са ивице 16-ерца, али оно што сам хтео да напишем је његов чувени кикс на 95. дербију, сезона 93-94 који се играо на ЈНА. Тад је било 2 бода за победу, а они су имали 3 бода предности и ако победе то би био малтене крај, иако је тек био фебруар месец.
Ми смо одлично играли колико се сећам, имали брдо шанси, они понеку(Чуровић је био погодио пречку из слободњака) и онда неки 85. минут лопта лети у наш 16-ерац и то пада високо из ваздуха и Милоје чека да му падне у руке, наравно ту се нађе Бранко Брновић и док је Милоје чекао, он скочи главом пошаље лопту у гол.

Ах те деведесете, јес' да смо били клинци, јес' било грозно време али има свега да се сетиш и причаш.
Устани стисни песницу, време је да кренеш на улицу, ништа не пада само са неба, бори се за оно што ти треба!!!

Quote from: "Војник_севера"Шта се дешава са Ненадом Масловаром који је поле Барија дошао у Звезду из Вележа?Такође из те генерације се сећам и Ратковића мислим да је ту био и Анто Дробњак сада функционер у ФК Будућности и Владан Лукић.Исправите ме ако сам негде погрешио.


Извините због дуплог одговора.

Масловар тренутно живи у Будви. Има вилетину близу излаза према Бечићима и поседује један од најпопуларнијих кафића у старом граду "Џеф", назван према његовом бившем клубу Џеф Јунајтеду из Јапана где је отишао после Звезде. У кафићу се налази његова нацртана слика у звездином дресу, а својевремено су се ту могли видети Дејо, Пикси, а једне године је редовно обитавао и наш бивши играч Стево Глоговац.

Симке је после бранио за репрезентацију Словеније, био члан њихове репке на ЕП 2000. и СП 2002. Додуше, био је резерва.



#139 August 12, 2007, 02:56:43 PM Last Edit: September 14, 2008, 01:48:18 PM by Пијанац
Quote from: MikelandjeloСимке је после бранио за репрезентацију Словеније, био члан њихове репке на ЕП 2000. и СП 2002. Додуше, био је резерва.
НЕ!!! За репрезентацију Словеније је бранио Марко Симеуновић, који је такође био члан Звезде, али је био четврта опције иза Дике Стојановића, Милића Јовановића и Калуђерoвића. Ми све време говоримо о Милану Симеуновићу.
Димитрије Мита Пантић, млађи референт