Messages

Обратите пажњу са каквим фанатицима смо имали посла у нашој Босни и херцеговини:



http://rs-icty.org/galerija/video/Bobasi%20kod%20Viteza8B.mpg





http://rs-icty.org/galerija/video/Napad%20na%20Pocjelovo1.mpg



http://rs-icty.org/galerija/video/Napad%20na%20Pocjelovo2.mpg



http://rs-icty.org/galerija/video/Napad%20na%20Pocjelovo3.mpg

Видео записи и фото записи!!!

Сваки заробљени Србин је на лицу мјеста или стрељан или заклан:





http://rs-icty.org/galerija/video/Bobasi%20kod%20Viteza8B.mpg



http://rs-icty.org/galerija/video/Bobasi%20kod%20Viteza9.mpg



http://rs-icty.org/galerija/video/Odred%20el%20mudzahedin.mpg



http://rs-icty.org/galerija/video/Odred%20el%20mudzahedin1.mpg



http://rs-icty.org/galerija/video/Odred%20el%20mudzahedin8.mpg



http://rs-icty.org/galerija/video/Odred%20el%20mudzahedin12.mpg

Видите да постоје снимци и филмови који показују "Алахове ратнике" муслимане како убијају Србе,па се питам што то ниједном није пуштено на Тв-у!?

Док се поставља мантра:

Б 92 - 4 стрељана - геноцид - наташа кандић

Погледај Возућу:



http://www.pogledi.co.yu/izetbegovic/pic/video/5.rmm
El Mudzahedin Unit killing Serbs










Ритуално клање заробљеника забиљежено је на видеокасетама одреда "Ел Муџхаид" које су дистрибуиране донаторима у исламским земљама(нешто лошија квалитета слика је неизбјежна посљедица преснимавања с видеокасете)

Hercegovavac bilo je zlocina na sve strane, ali pravdati jedne zlocine drugima je glupost, a pogotovo nepriznavanje istog.

Знам јер сам их гледао својим очима и то понављам РАТ је и свако је најебао ко је имао несрећу да падне шака непријатељу!!!

Нико не правда злочине, само је ситуација таква да се удара по једној страни учесника рата, док се другој натура статус "жртве" и чему то води? Води још једном рату, ето чему...врзино коло се наставља, јер се у биХ враћа ситуација на ону од "92-ге. Ви не можете да схватите СРБИ неће са вама у унитарну БиХ, а ви их силом тјерате!!!

Друга ствар је тужба БиХ!!! Питам се што не оптужисте хрватску војску која је "92-ге упала у Херцеговину и "95-те у Крајину?

Зашто нисте остали у СФРЈ?

Ово је политика да се РС прогласи геноцидном и утопи у унитарну, али сте се сви зајебали од онога који то проводи до послиједњег муслимана из просто једнога разлога-народа у РС!?

Зар мислиш да су моји гинули да би остали у једној држави са тобом?

Jos ima ljudi eto da ne vjeruju da je pobijeno preko 8000 ljudi. Za mjesec dana bice ukopano novih 500 tijela gdje ce ukupan broj ukopanih biti blizu 4000.

Игра бројевима!!!

iz jedne grobnice gdje se vide tijela(u raspadu) malog djeteta(2-3god) u narucju majke.

Стравично!!!

Да ли сам ти причао када смо ушли у српско село Бјеловиће које су послије повлачења ЈНА заузели твоји?

Dražen Erdemović (izdržao kaznu), Radislav Krstić (35 godina), Dragan Jokić (7 godina), Vidoje Blagojević (18 godina), Momir Nikolić (27 godina) i Dragan Obrenović (17 godina).

Ко их осудио она спрдња од суда?

Sto se Kazana tice definitivno je bilo zlocina, mislim da su govorili(nasi mediji) oko 50tak(mozda ni toliko) ubijenih Srba i osudjena su dosad 2 pripadnika te jedinice za ta ubistva, a kada su cacu pokusali uhapsiti ubio je 9 ljudi iz armije bh, tako da su ga na kraju ubili.

Видиш о томе се ради!!!

Сребреница "8 000" хиљада, Сарајево, муслимански дио града (Срајево је био подјељен град) побијених "50" Срба, пријатељу зајебао си се мало и показујеш свој субјективизам!!!

Ако ти кажем да словом и именом стоји 10 000 побијених Срба у муслиманском дијелу града, да ли ћеш ми вјеровати?

Зар постоји још неко ко не зна или не жели да зна да су муслимани у свом дијелу града убили 10 000 Срба?

Да ли знаш која метода убијањља је "ЛЕТЕЋИ СРБИН"?

Колико су ти осуђени провели у затвору послије правоснажне осуде и на колико су осуђени?

Ја ћу ти рећи:

НИ ЈЕДАН ЈЕДИНИ ДАН!!!

Причаш са неким ко је био ту, према томе мени не можеш да продајеш муда за бубреге!!!

E sad zasto se Srebrenica 3 godine rata odrzavala u opsadi, a pala za 7 dana, kada su glavnokomandujuci izasli iz nje je druga prica

Да ли си гледао филмове које је Орић снимао при упаду из те "заштићене зоне" у српска села при чему је клано све живо, од беба до стараца, а све лијепо стоји на тракама!!!

A bolje da ne pricam o streljanjima u Bratuncu, a verujte da dobro znam, u to vreme sam bio u Ljuboviji...

Брате,

изгледа да си стално био ту негдје али линије ниси осјетио!!! Без замјерке нити те желим нападати...

video sam ubijanja dovoljno za 10 zivota

Могу ли да знам на којој линији си био?

Почетком "92 када смо били у окружењу линија Раташница-Лозница-Шкрка...

Zverstava nad nama je previse bilo, ali, da li mi treba da budemo isti kao zlocinci sa druge strane??? Da li,ako u Boga verujete mislite da je to u redu???

Освета, зајебана ствар, и никако се не слажем са убијањем беспомоћних. Међутим, да ли си видио људе којима су породице поклане у околини Сребренице?

Да ли си ушао у српску кућу и нашао зло које су направили? Схваташ ли како то мјења психу људску?

А ко је рекао да смо "геноцидни"?

Б-92, Кандићка...

Значи овај снимак по вама доказује "геноцид" и "8 хиљада" убијених?

Снимак представља операцију чишћења које су проводили и Хрвати и Срби и муслимани без разлике, постоји филм када су Хрвати заузели Клепца, тада су снимили како кољу покојну Симану, како извлаче...и ти снимци постоје, али неко не да да се пусте.

Да ти оставим линк за покољ који су направили у Бобашима код Витеза и Поцјејеву, када је снимљено како сјекирама сјеку српске главе и послије вичу Алаху егбер и дижу главе!?

Сцене ритуалног клања сабљама...

Зашто се то не прикаже на тв?

Како не схваташ да је у питању рат, да ту нема човјечности?

Cetnicku etiku i kodekse, a u njima zlocina i zverstava NEMA!!!

Лијепо, али стварност и "41-ве  до "45-те је била другачија од тога што си ти написао, битно другачија.

Ово твоје писање је "како мали Перица" поима рат, а зато што се форсира једна страна да је крива за све што постоји на овом земаљском шару и што неки Срби прихватају ту причу:

Спремите се дебело, јер ће и дјеца ваше дијеце плаћато ратну одштету!!!

Нити су у том рату били чисти Срби нити хрвати, а још мање муслимани, то је био зајебан рат и ако би пао шака противнику ниси имао шансе!!!

То је истина!!!

Pa prvo se mi moramo suociti da je takvih bilo medju nama, zbog nas samih i nase istorije i predaka,koji su nam bili ponos bas zbog toga sto nisu bili genocidni i sto su bili pravi vojnici i cestiti ljudi.

Да ли ти знаш дефиницију ГЕНОЦИДА?

Ја се нисам још прибрао од ужаса које су чинили нама, да би могао да размишљам о било чему другом!!!

Ниси ти пријатељу видио ни једне једине смрти и буди захвалан Господу на томе!!!

Братски херцеговац

3 Years Later, And Still Searching        
Written by salvia    

Thursday, 11 March 2004

The third  anniversary of  the takeover  of Srebrenica by Bosnian- Serb troops  on July 11, 1995, has come and gone. The significance of this  takeover determined  not only  the outcome of the Bosnian
civil war, but reached far beyond the Balkans.

It was  the events  around Srebrenica,  and the subsequent indict-
ments against  the Bosnian Serb political leader, Radovan Karadzic
and the  Bosnian Serb  military Commander, Radko Mladic on charges
of genocide  and crimes against humanity, that changed the politi-
cal constellation  at the  negotiation table  at Dayton.  With its
leadership under  indictment, the Bosnian Serb side had to content
itself with  being represented by Slobodan Milosevic, president of
a, by then, foreign state.

The fact  alone of an international tribunal being given jurisdic-
tion over  people and  events taking place thousands of miles from
the contexts  of those  sitting in  judgement, without an existing
set of  legal norms creates already a new basis for the concept of
"justice". Srebrenica  has been the main source of this tribunal's
credibility and its raison d'être.

As in the past 2 years, this year also the war crimes tribunal has
sent out teams to search for mass graves containing the remains of
the 8,000  Muslim soldiers  that are  widely believed to have been
massacred in  the aftermath  of the takeover. But a closer look at
the background  of the  Tribunal's search  sheds a bit of light on
the shadowy side of the Tribunal's work.

The New York Times published an article written by one of its cor-
respondents, Mike  O'Connor,  (republished  in  the  International
Herald Tribune  May 14, 1998) entitled "Mass Graves in Bosnia Bol-
ster War-Crimes  Cases. This  article is very helpful in examining
the work of the Tribunal in the Hague, which is why it will be ex-
tensively quoted.

  Deep in  a remote  rural stretch of Bosnia, war-crimes inve-
  stigators have found a tangle of buried bodies that they say
  is the  remains of  some of  the 7,500  Muslim men that were
  hidden to  try to  thwart the  prosecution of  Bosnian  Serb
  leaders for genocide.  (...)

  Exhumations in  1996 recovered  460 bodies, but 7,500 others
  were still  missing from the town of Srebrenica. Finding the
  others has  been the  goal of  war-crimes investigators  for
  more than two years.

  (...) The  discovery Tuesday  - and  the thousands of bodies
  that investigators  expect to find nearby - will bolster the
  cases against  2 Bosnian  Serb leaders, Radovan Karadzic and
  General Ratko  Mladic, the investigators say. Both have been
  indicted for genocide by the tribunal in the Hague.

  Investigators for the tribunal spoke Tuesday on condition of
  anonymity.

  Satellites that  can locate  bodies decomposing underground,
  according to  foreign military  officers  working  with  the
  tribunal, aided  the search.  Witnesses to the reburial also
  offered testimony, tribunal officials said.

  The first  remains were  uncovered Tuesday morning. Investi-
  gators unfurled  a thin  silvery sheet to protect their find
  from the  sun. Next to it, small orange flags had been stuck
  in the  ground to  mark pieces  of evidence  such as bits of
  clothing or shell casings.

  Tuesday evening,  according to  a tribunal official, a layer
  of tangled bodies across an ares of 200 ft² (18 m²) had been
  exposed. The  bones were  so intertwined, the official said,
  that it was not possible to exhume any of them Tuesday.

  Proving that  the soil  around the bodies came from the ori-
  ginal mass  graves, or  that shell  casings found here match
  those found  at execution  sites, will establish the connec-
  tion they are looking for, investigators said.

  When the  original sites  were inspected in 1996, investiga-
  tors suspected  most of  the bodies  had been  moved. Doubts
  were cast  on American  military's  satellite  surveillance,
  with some  investigators charging  at the time that slipshod
  monitoring had  allowed Bosnian Serb authorities to move the
  bodies undetected.

  Now, however,  tribunal officials  say the bodies were moved
  in October  1995, before the pinpoint satellite surveillance
  was requested  by the tribunal. Once the original sites were
  discovered to  have been  tampered with,  American satellite
  photographs of  the region  were reviewed  and were found to
  show trucks  and earth-moving  equipment at the original bu-
  rial sites, according to tribunal officials. 1)

Anonymous investigators  say that the find "will bolster the cases
against [the] 2 Bosnian Serb leaders". The question should be rai-
sed: on  what basis  did the  tribunal make its charges of no less
than »genocide«,  if they  now have  to frantically  run around to
scrape up  enough bodies  to make  their indictment  plausible? If
they now  have to  try to "prov[e] that the soil around the bodies
came from  the original  mass graves," does it mean that what they
had considered  to be "the original mass graves" were either empty
or with  too few  bodies to justify the indictments? Were Karadzic
and Mladic  charged according  to the principle: "Indict now. Look
for evidence  of a  crime later"?  "Charge the Serbs! If you don't
know what  for, they do" seems to be the modus operandi in the Ha-
gue.

But it  was this  widely publicized "genocide" indictment that has
caused irreparable  damage to  the political and social constella-
tion in  this region of Europe, creating also a new set of politi-
cal factors in the world. Some of them are:

  the discrediting  of the  United Nations  for having supposedly
  allowed a  "genocide" to take place on territory under its aut-
  hority;

  promoting NATO as the new "peace keeping" force;

  making great strides to create public acceptance for inquisito-
  rial, McCarthyist  standards both in "justice" and "journalism"
  on both national and international levels;

  the definition  of a  new "moral"  standard  based  on  "human"
  rights, determined  by membership in particular "ethnic" groups
  with rights  to be respected and all others without rights wor-
  thy of respect;

  growing international  acceptance of  the concept  of a  people
  being classified per se as "evil".

This has  all been made possible through a massive propaganda cam-
paign colporteuring  a -  yet to  be proven - "genocide," as if it
were a  certitude. Politicians  have justified and based momentous
decisions upon  the supposition that the massacre is fact, decisi-
ons determining  the welfare  of the  peoples of  this region  and
beyond.

The media  bases each  succeeding generation  of falsification  on
preceding generations  of unproven  factors. Both are so often re-
peated as  a certainty,  that the public does not even demand sub-
stantiating evidence.

O'Conner writes  that "7,500  Muslim men  were hidden  to  try  to
thwart the  prosecution of  Bosnian Serb  leaders  for  genocide."
Their "bodies  were moved in October 1995, before the pinpoint sa-
tellite surveillance  was requested  by the  tribunal". These  and
other allegations  are in gross contradiction to other information
published in the press.

1) The Numbers game:
First of  all, the  number 8,000  most often and most consistently
given in the press is itself the first falsification. The prosecu-
tion has  never proven that 8,000 Muslims were killed. It is indi-
cative to note how the number 8,000 came into circulation.

The International  Committee of  the Red  Cross published  a press
statement Sept. 13, 1995 in which it was stated:

  "The ICRC's  head of  operations for Western Europe, An-
  gelo Gnaedinger,  visited Pale  and Belgrade from 2 to 7
  September to  obtain information  from the  Bosnian Serb
  authorities about the 3,000 persons from Srebrenica whom
  witnesses say  were arrested by Bosnian Serb forces. The
  ICRC has  asked for  access as  soon as  possible to all
  those arrested  (so far  it has  been able to visit only
  about 200 detainees), and for details of any deaths. The
  ICRC  has   also   approached   the   Bosnia-Herzegovina
  authorities   seeking    information   on   some   5,000
  individuals who  fled Srebrenica,  some of  whom reached
  central Bosnia."2)

Sept. 15, 1995 in the New York Times these numbers were juggled to
make:

  About 8,000  Muslims are  missing from  Srebrenica,  the
  first of  two  United  Nations-designated  'safe  areas'
  overrun by  Bosnian Serb  troops in  July, the Red Cross
  said today.  (...) Among  the missing were 3,000, mostly
  men, who were seen being arrested by Serbs.    After the
  collapse of  Srebrenica, the  Red Cross collected 10,000
  names  of   missing  people,   said  Jessica   Barry,  a
  spokeswoman. In  addition to those arrested, about 5,000
  'have simply disappeared,' she said.3)

Aside from  simply adding the 3,000 Muslim men found still in Sre-
brenica (that  the Serbs  then took  as prisoners  of war) and the
5,000 Muslim men, (reported by the International Red Cross to have
left Srebrenica  before the arrival of Bosnian Serb forces) to in-
flate the  figures - and therefore the gravity of the accusation -
they make  no mention  of the  fact that  by mid-September  1995 a
sizable portion  of the  group of 5,000 had already reached Muslim
territory and  safety. The  fact that the Red Cross was asking the
Bosnia-Herzegovina authorities for information about the number of
the 5,000 (the original figure) - "some of whom [had already] rea-
ched central  Bosnia" -  has completely disappeared from the news.
The entire  5,000 are  still today - 3 years later - being counted
as "missing".

The Red  Cross report  was lacking  the objectivity that one would
hope for from a non-partisan organization. Its very off-hand "some
of whom  reached central  Bosnia" gives  the impression  of only a
handful could  be accounted  for by  mid-September. But  again the
press gave another picture:

  "Some 3,000 to 4,000 Bosnian Muslims who were considered
  by  UN  officials  to  be  missing  after  the  fall  of
  Srebrenica have  made their  way through  enemy lines to
  Bosnian government territory.  The group, which included
  wounded refugees, sneaked past Serb lines under fire and
  crossed some 30 miles through forests to safety." 4)

O'Connor's NY Times colleague Chris Hedges published this informa-
tion in  the journal  within a  week of the takeover of Srebrenica
(July 18,  1995). Similar  news appeared  in other journals at the
time. August 2, 1995 the Times of London published the following:

  »Thousands of the "missing" Bosnian Muslim soldiers from
  Srebrenica who  have been  at the  centre of  reports of
  possible mass  executions by  the Serbs, are believed to
  be safe to the northeast of Tuzla.

  Monitoring the  safe escape of Muslim soldiers and civi-
  lians from  the captured enclaves of Srebrenica and Zepa
  has proved  a nightmare  for the  United Nations and the
  International Committee  of the Red Cross. For the first
  time yesterday, however, the Red Cross in Geneva said it
  had heard  from sources  in  Bosnia  that  up  to  2,000
  Bosnian Government  troops were  in  an  area  north  of
  Tuzla.

  They had  made their  way there from Srebrenica "without
  their families being informed", a spokesman said, adding
  that it  had not  been possible  to verify  the  reports
  because the  Bosnian Government refused to allow the Red
  Cross into the area.5)«

According to  the Washington  Post, "The  men set  off at  dawn on
Tuesday, July  11, in  two columns  that stretched  back seven  or
eight miles."6)  Even if the Red Cross did not know that they left
Srebrenica in  2 columns, they at least knew that 2,000 were safe.
And UN  officials knew of the 3, - 4,000 that had arrived earlier.
Yet the  communique given  in September  failed to report that the
5,000 that  "simply disappeared." simply disappeared back into the
ranks of the Bosnian military.

The Red  Cross must  have been aware that a "Big Lie" campaign was
launched around the issue of Srebrenica. By withholding and under-
stating important  information, the  Red Cross  was, in  effect, a
party to the conflict. It is unlikely that correspondents, such as
Mike O'Connor,  and their  editors are  unaware of  the fallacious
content of  the reports they publish. The pattern of conformity in
this disinformation campaign is, to say the least, astonishing.

A little  more than a week after Srebrenica, Zepa, a second Moslem
enclave (and  UN Safe  Area) was  taken by  Bosnian  Serb  forces.
Hundreds of  the "missing" soldiers from Srebrenica were among the
defenders of  Zepa in  the last  days of fighting. As the New York
Times recounts:

  "The wounded  troops were left behind, and when the Bos-
  nian Serbs overran the town on Tuesday, the wounded were
  taken to Sarajevo for treatment at Kosevo Hospital. Many
  of them  had begun their journey in Srebrenica, and fled
  into the hills when that 'safe area' fell to the Bosnian
  Serbs on  July 11.  These men  did not make it to Tuzla,
  where most  of the  refugees ended  up, but  became  the
  defenders of  Zepa instead.  'Some 350  of us managed to
  fight our  way out of Srebrenica and make it into Zepa,'
  said Sadik  Ahmetovic, one  of 151  people evacuated  to
  Sarajevo for  treatment today.  (...) They said they had
  not been mistreated by their Serb captors.7)"

(The Muslim  defenders of  Zepa left  their wounded behind as they
ran into  the hills.  It is  also well known that the 5,000 Muslim
soldiers, who  left Srebrenica  before Serbian  troops took  over,
left their  women and  children behind.  Obviously the Muslim sol-
diers must  not have  been too worried about their women, children
and wounded comrades falling into the hands of their Serbian coun-
trymen. The  Serbian forces,  generally portrayed as comparable to
Nazis, had  the wounded  members of the Muslim forces evacuated to
their Muslim hospital.)

The London  Times article, quoted above mentions that 2000 Srebre-
nica soldiers  made their way to the north of Tuzla "without their
families being informed". The question is, when, if ever, were the
families informed. Other than the few articles that took notice of
their resurrection  from the  dead, the  public at large was never
informed that they, in fact were never massacred. On the contrary.

To maintain the myth of a gigantic massacre, is not only necessary
to create  the illusion  of having proof that it did happen - thus
the frantic  searches for  mass graves  - but also to suppress the
proof that  it did  not take place - which means prohibit that too
many of the prisoners of war return "from the dead."

The figure of 3,000, given by the Red Cross, listed as having been
arrested by Bosnian Serb forces, which is counted into the media's
8,000 "massacred",  should also be taken with a grain of salt. One
learns -  again through isolated articles - that they too not only
were not  massacred, but  that the  Red Cross, the United Nations,
and a host of "western" governments around the world all were well
aware of this fact.

January 17,  1996, the  Manchester "Guardian" published an article
concerning one  group of  the former  Muslim prisoners of war from
Srebrenica and  Zepa, who, liberated from the prison camp at Slji-
vovica - in Serbia, were flown directly abroad to Dublin:

  "Hundreds of  Bosnian Muslim  prisoners are  still being
  held at  2 secret  camps within  neighboring Serbia, ac-
  cording to  a group of men evacuated by the Red Cross to
  a Dublin hospital from one camp - at Sljivovica. (...) A
  group of  24  men  was  flown  to  Ireland  just  before
  Christmas (...). But some 800 others remain incarcerated
  in Sljivovica  and at  another camp  near Mitrovo Polje,
  just three  days before  the agreed date for the release
  of all  detainees under  the Dayton  peace agreement  on
  Bosnia  (...).  The  Red  Cross  in  Belgrade  has  been
  negotiating for  several weeks  to have the men released
  and given  sanctuary in  third countries.  A spokeswoman
  said most were bound for the United States or Australia,
  with others  due to  be sent  to Italy, Belgium, Sweden,
  France and  Ireland. (...)  Since late  August, the  Red
  Cross has  made fortnightly  visits  from  its  Belgrade
  field office.  (...) Teams  from the War Crimes Tribunal
  at The  Hague have  been in  Dublin to question and take
  evidence from the men."8)

Why would  war prisoners,  whose normal first wish would be to re-
unite with  their families  and restart their interrupted lives in
peace, be  rushed off  to Dublin,  with "papers  to remain in Ire-
land"? And  this at a time where most industrialized countries are
closing their  borders to  refugees! Were their families informed?
Could it be that they too - in a large enough group - could become
living proof of the fallacy of a huge Srebrenica "massacre" before
the 1996 fall elections?

  US decided  to accept  214 Bosniaks  who, after  the fall of
  Srebrenica and  Zepa, had been detained in Serbian camps and
  give them  refugee status. "It is horrible that those people
  besides being  captured during  the bloodshed  in Srebrenica
  had to  spend at  least another two months in Serbian deten-
  tion camps under dreadful conditions", said State Department
  spokesman N.  Burns. Burns  emphasized that at least 800 men
  out of 80 000 people who have been expelled from their homes
  after the  fall of  Srebrenica and  Zepa had  been taken  to
  Serbia.9)

This is  how the  US government  justified their  aid in  secretly
skirting the men out of the country. What is known is that neither
the Red  Cross (which  has been  visiting the  prisoners since Au-
gust), the  Tribunal, (in  its frantic search for evidence for the
"genocide" in  Srebrenica and  to have  someone arrest the Bosnian
Serb leaders)  nor the American government have made mention since
August 95  of these  men being  in custody, as war prisoners. Why?
Are they  trying to  conceal evidence exonerating the Bosnian Ser-
bian forces of the charge of "genocide" in connection with alleged
mass executions?

2) The vanishing corpses:
Like the  juggling of  the numbers  of "missing" and their wherea-
bouts, excuses had to be found for the lack of corpses.

In August  1995, during a Security Council meeting, the US delega-
tion to  the United  Nations accused the leadership of the Bosnian
Serbs of having committed wide-scale atrocities against Muslim ci-
vilians. With what amounts to a satellite photo "peep show," Made-
leine Albright had an excuse already prepared for the lack of evi-
dence to  support her  charges. The  NY Times in referring back to
that session of the UN Security Council wrote:

  "On Aug.  10, [1995] the chief United States delegate to
  the United  Nations, Madeleine  K. Albright,  showed se-
  lected photos  of the  two sites  to a closed session of
  the United  Nations Security Council. She then said, 'We
  will keep  watching to  see if  the Bosnian Serbs try to
  erase the evidence of what they have done.'"10)

One of the earlier versions was the vanishing corpses through a
corrosive agent. In the same article, the NY Times adds:

  "American officials said today that they suspect Bosnian
  Serb soldiers  may have  tried to  destroy evidence that
  they killed thousands of Muslim men seized in and around
  the town  of Srebrenica in July. The Serbs are suspected
  of  pouring   corrosive  chemicals  on  the  bodies  and
  scattering corpses  that had been buried in mass graves,
  the officials  said. The suspicions first arose in early
  August,  after   Central  Intelligence   Agency  experts
  analyzed  pictures   of  the   area  taken  in  July  by
  reconnaissance satellites and U-2 planes."11)

With the absence of traces of a corrosive substance, when it comes
time to  dig up  the "evidence,"  the entire  legend  falls  flat.
Another explanation had to be found: the bodies were simply dug up
and moved someplace else. This excuse has its advantages: With the
needle in  the haystack  search for  "mass graves,"  the  tribunal
could keep the public at bay for quite a while. But also disadvan-
tages: How  do you  remove thousands of buried, decomposing bodies
without being  seen by  the "watchful eye" of Madeleine Albright's
satellites? Undismayed  by this  factual detail,  the Tribunal and
media continue their course.

In Nov. 1995 the Dutch Minister of Defense, Joris Voorhove, ac-
cused the  Serbs of  "trying hastily to destroy the evidence of
the massacre  they  committed  against  thousands  of  Bosniaks
around  Srebrenica."  Citing  "intelligence  services"  as  his
source, he  claimed in  a TV  interview, that "these days Serbs
have been exhuming the corpses from the mass graves in order to
remove the evidence of their crimes".12)

Approaching the  day of  reckoning and desperate for more concrete
evidence of  the massacre, Richard Goldstone, the tribunal's chief
prosecutor, wrote  a letter to the US Embassy in the Hague in Nov.
95, to  pressure the  US government  to come forward with the evi-
dence it  evidently had  promised. The  letter was  quoted in  the
Washington Post:

  "Judge [Goldstone]  called the  'quality and  timeliness' of
  intelligence provided  by the United States 'disappointing.'
  He complained about the failure to hand over spy photos that
  he said  could help  the United  Nations-sponsored  tribunal
  identify  mass  graves  that  appeared  after  the  fall  of
  Srebrenica in  July. The  judge also complained that much of
  the information  provided by  the United  States so  far was
  based on 'open-source material' not relevant to the original
  requests.  He   submitted  an  additional  25  questions  to
  Washington, including  a request  for  information  about  a
  transcript of  a conversation between General Mladic and Yu-
  goslav Army  commanders who  report  directly  to  President
  Slobodan Milosevic of Serbia."13)

[The reference  to "open-source  material", that the US government
furnished the  tribunal as  "evidence", simply  means that the CIA
uses media reports, some of which are obviously its own propaganda
plants.]

The Clinton Administration made public 3 of the 8 photos shown the
Security  Council.   One  of  these  3  showed  "disturbed  soil".
"According to  one American official who has seen the photographs,
one shows hundreds and perhaps thousands of Muslim men and boys in
a field  near a  soccer stadium about 5 miles north of Srebrenica.
Another photo  taken several  days later  shows a  large  area  of
freshly dug  earth, consistent  with the  appearance of known mass
graves, near the stadium, which is empty.14)"

One of  the three  photos reproduced  in several newspapers showed
two buildings, a main and subordinate road. Two light colored pat-
ches (indicated  with arrows)  in the  middle of  what could  be a
field with  a parallel  double-lined path  (tire tracks?)  leading
from the main road to each of the light areas. The photo is entit-
led: "Possible  Mass Graves;  Kasaba/Konjevic Polje  Area, Bosnia;
unclassified Jul. 95". In the lower left corner the explanation of
the arrows: "Recently disturbed earth."

As a NY Times journalist complained, the US government refused "to
let reporters  see the satellite photographs (...) which were said
to include  pictures of people crowded into a soccer field. Ameri-
can officials said the satellite photographs were classified, alt-
hough Ms.  Albright showed them to the other 14 members of the Se-
curity Council."15)  This striptease sort of procedure, in itself,
should provoke  questions concerning the credibility of these pho-
tos portraying what we are told that they are supposed to show.

*  Where are  other more  conclusive photos  showing people in the
  process of  being shot,  dead bodies  being removed,  open pits
  being - or already - filled with bodies or being covered, ....?

*  How closely  were diplomats of the Security Council able to ex-
  amine (for  authenticity, manipulation, falsification) the pho-
  tos? Were  they forced  to appraise the photos quickly, or were
  they allowed to keep copies of the photos?

*  Why are  photos purported  to be  the most  important  -  those
  showing "Muslim  men and  boys," -  hidden from  the public? Do
  they actually  show what  the US administration claim that they
  show?

*  How does  the US  secret service discern the difference between
  "hundreds and  perhaps thousands  of Muslim  men and boys" from
  the same number of Serb or Croatian males - and that from outer
  space? The  Security Council  members apparently  saw something
  different on  these photos: A NY Times journalist following the
  presentation to  the Security Council reports: "The photographs
  showed a  stretch of  fields at  Novo Kasaba,  near Srebrenica,
  where Bosnian  Muslim families  were  apparently  herded  toge-
  ther."16) A  mere detail?  Which is the true story? The version
  "Muslim men and boys" given by the CIA official the day before?
  Or the  one of  "Bosnian Muslim families" the day after members
  of the  Security Council viewed the pictures? Had they realized
  that they  were viewing  mainly women  and  children,  (perhaps
  being "herded  together" to  prepare to  be  taken  by  bus  to
  Tuzla)? Is  this not a first indication that perhaps the satel-
  lite photos  will not  stand up  under  independent  appraisal?
  Could this  embarrassing discrepancy be the main reason why the
  satellite photos were made inaccessible to the public?

*  Where is  the original  photo taken  by the reconnaissance air-
  craft? Why  was the  original photo  not shown  to the Security
  Council? The  labeling that  accompanied the  published  photo:
  "Possible Mass  Graves" was  added after  the photo  was taken,
  meaning that  the built-in  time and geographical settings from
  reconnaissance cameras,  were edited out of the picture and ar-
  rows and  other written interpretations of what one is supposed
  to see  edited onto the photo. Left to make ones' own interpre-
  tations the  same photo could have been interpreted to show so-
  mething having  nothing to  do with warfare in the Balkans. How
  does one  know that  the photo was taken near Srebrenica, or at
  the time  that it  is claimed  to have  been taken - and not at
  some other time in some other part of the world?

*  Could it  be that  the US  government knows  that the origin of
  this "disturbed  soil" has  nothing to  do with  "Mass Graves"?
  Could this  be the  reason why the photo is entitled: "Possible
  Mass Graves"? Would this not also explain why the State Depart-
  ment and CIA found it necessary to launch rumors that Serbs had
  allegedly removed the thousands of bodies that were supposed to
  have been  buried under  this "disturbed soil" - albeit without
  any satellite photos to back up this new rumor?

*  The assumption  that several days after having seen a full soc-
  cer field,  an empty one would signify that those formerly seen
  there had  been executed,  is so  farfetched, that  it could be
  dismissed as  crazy. How  many soccer  stadiums  remain  filled
  overnight, or  days at  a time?  If those seen had in fact been
  Muslims captured,  why would the first assumption not have been
  that they  had been  taken to a prisoner of war camp? This type
  of explanation  says more  about the  ethnic prejudices  of the
  author than it does about those of Bosnian Serb armed forces.

In the  Bible, faith  is defined as "the substance of things hoped
for, the  evidence of  things not  seen". This seems a very appro-
priate description  of the Tribunal's handling of the US satellite
and U-2  "evidence". It  was on the basis of these photos that the
Security Council  and tribunal  accused the  Serbian leadership of
having committed  a massacre.  The Tribunal's  indictments against
Karadzic and  Mladic were  primarily based on faith in the journa-
lists' faith  in the  Security Council's  faith in the CIA and its
spy photos.  Neither the  press nor the tribunal were given access
to all  of the  photos, yet both take it for granted that the Bos-
nian leaders are "guilty as charged."

But once the indictment handed down, the Bosnian Serb leaders shut
out of  negotiations and the Serbian President Milosevic under ef-
fective threat  (that he  too could suffer the fate of his Bosnian
Serb Brethren),  the Clinton Administration showed little interest
in helping "further the cause of justice".

The White  House spokesman, Michael D. McCurry, and other US offi-
cials responded to Goldstone's complaints by saying:

  "There are  certain types  of intelligence  information that
  our Government  cannot share  with the  international commu-
  nity." The  NY Times  article continues:  "Mr. McCurry cited
  'national security  reasons' as the reason the United States
  would withhold  some evidence, and criticized the complaints
  by   the    prosecutor,   Judge    Richard   Goldstone,   as
  'unfortunate.' (...) In defending their level of cooperation
  with the  tribunal, Administration  officials insisted  that
  Judge Goldstone  is getting most of his data from the United
  States and  there would be no war crimes tribunal if not for
  the United States."17)

With this  statement these  "administration  officials"  confirmed
what Serbs  and independent  observers have suspected from the be-
ginning: that  the tribunal  is simply being manipulated by the US
to serve its own foreign policy interests, and that its procedures
have really  as little  to do  with "rule of law" standards as its
goals, with doing "justice".

It has  been reported that in the New York central headquarters of
the UN,  all files  relevant to  Srebrenica have  been  classified
"secret" for the next 30 - 50 years and are not even available for
the tribunal.  This decision was taken at the demand of the perma-
nent members  of the  Security Council,  the USA, France and Great
Britain, in  reference to  their protection  of the secrecy of go-
vernment documents.18)

With what  right does  the US classify evidence, that it claims to
have, concerning  what is  often referred to as "the worst atroci-
ties committed in Europe since WW-II"? One could understand the US
government withholding  evidence of  war crimes  committed  by  US
troops. But  what justification does the US have for classifying a
"national security  secret," crimes  committed by those designated
as "enemy  forces"? Is the US administration hiding the proof of a
crime or proof that it has no proof of a crime? Most disturbing of
all, is that hardly anyone raises this question.

As in  November, the  snow and icy winter began to set in, chances
of exhuming  graves were  slim. Come  January, and the approaching
thaw, the  Tribunal and  their  chief  prosecutor,  at  the  time,
Richard Goldstone,  began to  get nervous.  The US  government was
still not forthcoming with more conclusive evidence of a massacre.
At one  point, Goldstone  threatened "the exhumation of the graves
may become  necessary in  order to  determine the  identity of the
corpses and  the time  and cause of death and to obtain the neces-
sary evidence."19)  What Goldstone  formulated here  as  a  threat
should have  been -  if the  tribunal were a normal court of law -
the most  logical first step for determining that a crime had been
committed, a prerequisite for an indictment.

Confronted with  the inevitability  of  the  exhumation,  American
journalists began to prepare public opinion for the disappointment
that would  soon come  when the  graves turn  up empty. Washington
Post journalist, John Pomfret, visited a site that "according to a
Western investigator, could be 2 of several mass graves in the re-
gion believed to hold corpses of some of the estimated 12,000 Mus-
lim fighters".  Pomfret observes  that: "while  dirt obviously had
been moved recently around the sites in Glogova, if Serbian gunmen
had attempted  to tamper with it or destroy evidence, they did not
do a thorough job. Bones were readily visible on the clay dirt, as
were bandages, shoes and other things that obviously once belonged
to the men buried below."20) Mr. Pomfret, does not take the tampe-
ring too  seriously, since  he leaves  the efforts of the would-be
tamperers at the level of "attempting to" and admits that they did
it unseriously.  Could it have been that it was supposed to appear
as though  someone had "attempted" to tamper. Since the region was
being watched  by American IFOR forces, maybe Mr. Pomfret has also
information about  whether the  would be tamperers were Americans.
Besides his  inflationary reporting  - pulling  the sum of "12,000
Muslim fighters"  out of  thin air - it would seem that along with
his "Western  investigator," Mr.  Pomfret must  also have  a  very
"special" source  of information  concerning  the  would-have-been
tamperers: How  else would he know, that they were carrying guns -
"gunmen" -  instead of  shovels? Little  wonder they  did not do a
good job. Ever try to dig a hole with a rifle?

Also to  be noted, and not just for both Mr. O'Connor and Mr. Pom-
fret, many  journalists have  a privileged source: their anonymous
"investigators", another name for intelligence agent.

It would  be interesting to learn with what means the Serbian for-
ces supposedly  disposed of  7,500  decomposing  bodies.  Such  an
enterprise would not only take a lot of time and effort, but would
also require  quite a  large space.  How is  this supposed to have
been accomplished  without having  been seen by the hi-tech satel-
lite and U-2 surveillance?

Mr. O'Connor  also affirms  that the  US is using "satellites that
can locate  bodies decomposing  underground". The  question should
arise: Why  has it  taken them  3 years to locate the corpses that
they claim to be in the area since July '95? And they still do not
have them.

(It should  not be  forgotten that  simply the  fact of  finding a
"mass grave" is not necessarily proof of a mass execution. In war-
time the  battlefield victims of the opposing side may be disposed
of in  this way, until a transfer of the remains could be negotia-
ted with  the other  side, to avoid the health problems that their
decomposition on the surface could cause, particularly in summer.)

The work  of the  Hague Tribunal  has been  highly praised  as  an
"example" of  what is  needed on a more general basis as an answer
to "war crimes" and "genocide". Neither the tribunal nor the press
has produced  substantial evidence  1) that  a genocide  was  ever
planned or  attempted by the Bosnian Serb leadership and 2) that a
large scale  massacre -  thousands of Muslims - ever took place in
the aftermath  of the  Bosnian Serbian takeover of Srebrenica. And
this after  nearly 3  years of  promises to bring proof to support
indictments. It is as adventurous to speak of a "genocide" without
corpses as it is of a "murder" without a victim.

To be  sure, if  this becomes  the international legal norm of ju-
risprudence, no  national legal system - no matter how good it is,
will withstand  the pressure  of such  a totalitarian judicial sy-
stem. This  sort of procedure if allowed to set in on the interna-
tional level  will determine also national judicial standards. Hu-
manity will  find itself  being juridically  set back to the stan-
dards of the era of the inquisition.

                    ++++++++++++++++++++++++



--------------------------------------------------------------------------------

Sidebar: The Eyewitness, Erdemovic

Not anxious to exhume the suspected graves, and lacking other material proof of mass executions, the tribunal turned once again to its mainstay: "Eyewitness'" testimony as "evidence". This is the most unreliable form of evidence, because it is the easiest to be manipulated and tailored to fit the desired circumstances. One need only affirm having been a witness to something. As long as the accused cannot prove the contrary - and the tribunal will not search for corroborating evidence to support the allegations, the defendent will be convicted. This turns the basic rule of "proof of a crime being with the prosecution" on its head.

When the "eyewitness" Drazen Erdemovic, came forward in March 96, asking to go the the Hague, this caused a great sensation of enthusiasm in the Hague. Erdemovic described himself, in a confession to the French daily, "Le Figaro", as a "soldier in the Bosnian Serb Army." He said that he had participated in mass executions of Muslim civilians from Srebrenica, describing in details the massacres of 1200 people on one field of a farm in Pilice, near Janja, on the road Bjeljina- Zvornik. According to him the executioners "used 7,62mm bullets."1)

With such detailed information, one would think that the Tribunal would finally have what it would need to be able to locate and secure the necessary evidence to bring concrete charges against those who participated. They would have to simply exhume the bodies and in a forensic examination verify if they had been killed with 7,62mm bullets. That is of course, if the tribunal wanted to learn if Erdemovic was a reliable witness or giving false information out of some personal or political motivation.

In 1992, in his native Tuzla, Erdemovic "first joined HVO (The paramilitary Croatian Council of Defence), then he went over to the Serbian side. In Serbia came in contact with ABC TV- station,2) and (...) offered his story, and his testimony to Tribunal in The Hague.3)" The International Herald Tribune adds: "Mr. Erdemovic, who (...) had been an ordinary soldier, said that after a falling out with his commander in Bosnia he decided to move to Serbia and tell his story, apparently in revenge."4)

Is this a reliable witness? Is is plausible that an ex-HVO para- military Croatian nationalist would have joined - would have even been accepted in - the Bosnian Serb army? It has also been reported - and denied - that chief prosecutor Richard Goldstone had offered Erdemovic benefit of the "state's witness" regulation, freedom from prosecution for himself and was guaranteed a new life abroad for his valuable testimony.5)

Erdemovic came to the Hague as a witness and became himself, the defendent charged with crimes against humanity, for his role in the executions that he described.

In an article in "The Nation", Diana Johnstone described the conviction as being:

"heralded as a great "first" in establishment of global justice. [The Erdemovic] case is considered of great importance to the Tribunal since his confession of taking part in executing over a thousand Muslims after the Serb capture of Srebrenica is considered prime evidence in the Tribunal's "main event", the future trial of Bosnian Serb leader Radovan Karadzic and General Ratko Mladic. 6)

She also points out the catch:

However, inasmuch as he confessed to his crimes, there was no formal trial and no presentation of material evidence to corroborate his story. In any case, since he had turned "state's evidence", there would have been no rigorous cross-examination from either a contented prosecution or a complaisant defense regarding the discrepancy between the number of Muslims he testified having helped execute at a farm near Pilica -- 1,200 -- and the number of bodies actually found there by the Tribunal's forensic team: about 150 to 200.7)

He was given an original ten year sentence. Upon appeal, he changed his plea from "guilty" to a crime against Humanity, to "guilty" to a war crime. Citing among other things, "honest disposition; this is supported by his confession and consistent admission of guilt"8) his change of plea was accepted and his sentence was reduced from 10 to 5 years. (Does the "honest disposition" cited by the tribunal, would mean that those who defend their innocence would be particularly punished, particularly when the tribunal makes no effort of verifying the evidence?)



1) O'Connor, Mike; Mass Graves in Bosnia Bolster War-Crimes Cases; IHT (NYT-Services), 14.5.98

2) Former Yugoslavia: Srebrenica: help for families still awaiting news; ICRC News 37

3) AP; Conflict in the Balkans; 8,000 Muslims Missing; New York Times; Sep 15, 1995; p: 8

4) Chris Hedges; Conflict in the Balkans: In Bosnia; Muslim Refugees Slip Across Serb Lines; New York Times; Jul 18, 1995 p: 7

5) Evans, Michael and Kallenbach, Michael; Missing' enclave troops found; The Times; 02 August 1995 p: 9

6) Dobbs, Michael/ Spolar, Christine; 12,000 Muslims Massacred In July Srebrenica Exodus; Washington Post, October 27, 1995

7) Hedges, Chris; Bosnia Troops Cite Gassings At Zepa; New York Times, Jul 27, 1995

8) Vulliamy, Ed; Bosnia: The secret War - Serbs 'run secret camps': Men freed from clandestine detention tell Ed Vulliamy of random beatings and 'mobile torture machines'; Guardian, 17.1.96

9) S.K., Another Two Mass Graves - Discovered, Press TWRA, Jan 19,1996

10)Weiner, Tim; U.S. Says Serbs May Have Tried To Destroy Massacre Evidence; NY Times, Oct. 30, 1995

11)ibid

12)Serbs Try To Remove Evidence Of Massacre In Srebrenica, TWRA - Daily Bulletin, Nov 18, 1995

13)Sciolino, Elaine; US Says It Is Withholding Data From War Crimes Panel; NY Times, 8.11.95 (pg. 10)

14)ibid

15)Op cit: Crossette, Barbara; U.S. Seeks to Prove (...) The New York Times; 11.8.95

16)ibid

17)op. cit. Sciolino, Elaine; US Says (...)

18)Zumach, Andreas; UN-Tribunal kritisiert französische "Totalblockade": Paris verbietet Zeugenvernehmung Janviers und anderer französischer Offiziere in Den Haag; Tageszeitung (Berlin), 17.12.97

19)god/cha, UN-Tribunal will Massengräber in Bosnien öffnen lassen; Goldstone: Exhumierung notwendig zur Beweissicherung, Agence France Presse (Deutschland - AFD) 19.01.1996 - 17:54

20)John Pomfret, Bosnia Killing Fields Reveal A Grisly Demise, Mass Graves near Srebrenica, IHT / WPS, 20.1.96

Sidebar:

1) Vanessa Vasic-Janekovic, A Man Who Knows Too Much (Covjek koji zna previse), quoted in the ARZIN index-60, 15.3.96

2) Why didn't ABC-TV take this "scoop" of a lifetime? The credit for breaking this story is "Le Figaro". This sounds like a common CIA "black propaganda" method: plant a false story in a reputable foreign paper to have the American press pick it up as a reprint. This hides the American hand at the origin of the story. The French press, at the time, was not as monolithically anti-Serb, as the German or American media.

3) ibid

4) Jane Perlez, Milosevic is expected to Aid in a War crimes Case; 2 Bosnian Serbs may face court, IHT, 14.3.96

5) cd sg Bosnien/UN/Jugoslawien; Tribunal verlangt in Belgrad Auslieferung von Srebrenica-Zeugen, dpa 12.03.1996 - 12:57

6) Johnstone, Diana; Selective Justice in The Hague: The War Crimes Tribunal on Former Yugoslavia is a Mockery of Evidentiary Rule; The Nation, 22.9.97

7) Ibid

8) Drazan Erdemovic sentenced to 5 Years imprisonment; Press Communiqué of the ICTY; http://www.un.org/icty/pressreal/p299-e.htm

By George Pumphrey July 1998

Hercegovce, sta je sa Srbima iz Klepaca i Loznice?

Има нас још живих!!!

Колико прије десетак дана био сам у Чапљини, Клепцима (стари је из Клепаца), Пребиловцима...по први пут од њихове офанзиве и заузимања долине Неретве, а срамног повлачења ЈНА и остављања народа на милост и немилост усташама из метковићке и сплитске (знамо сви да су листом у сплитској били они што воле "ајдука) бојне!?

Тај троугао Пребиловци, Клепци, Тасовчићи имао је под оружјем свега 300 мушкараца и нешто жена, док су на нас јуришале снаге из Хрватске, домаће усташе и странци...

Има нас свуда, један мали дио се вратио њих на прсте да набројиш и живе тешко и у бједи...све је у окружењу срушено, а хрвати су на српској земљи од правца Гњилишта па Тасовчићи и све преко Домановића и Дубрава населили своје из централне Босне које су Срби спасили када су их балије сатјерале у обруч, да их ове не покољу.

Паре за куће им је дала Хрватска и Ватикан преко своје банке, направили су самостан на Клепашници са ове стране, тамо гдје никада Хрвата није било...

И тако њих неколико, међу којима и неки моји рођаци, краду Богу дане и довијају се...

А остали су највише у Билећи, посјетио сам и гробље, не можеш замислиш да то гробље чине углавном наши одоздо, међу првима је сахрањен покојни Пака, Павле Екмечић, погинуо на Мостару, па онда и мој ујак Милован К., једино ко је ту сахрањен, а није из долине је Рус добровољац погинуо 1995. године на Фазлагића Кули Сергеи Владимирович Малешко, човјек са два факултета. Иако је био рањен и имао проблема са ногом вратио се на линију и када су чистили  Ф.К. налете на мину...

Вјечна ти слава Сергеи!!!

Има нас и у Београду, доста људи је дошло послије рата не би ли нашла бар мало боље услове живота од онопга што је нудила Република Српска, без посла, без наде...

А они који су били по логорима су породице пребацили у иностранство, мислим да је једна од ријетких моја која иако је имала "логорашки" статус у логорима: Дретељ, Грабовина, Љубушки, Лора (Сплит), Хелиодром (Мостар), нигдје није ван Србије хтјела...

Ако те неко интересује реци, па да нађемо гдје је и шта је!?

Ко није чуо за тај крај, да се боље упозна:

4. август 1941. године.



Био је дан, а била је ноћ. Било је љето, а била је зима. Били су комшије, пријатељи, кумови, а били су крвници, џелати и силеџије. Били су људи, а била су бића од којих се сотона застидјети може. Тог кобног дана у Преибиловце се слегло, под пушком и камом, око три хиљаде усташа. Пошто нису били наоружани, одрасли Пребиловчани били су принуђени да се склоне у околна брда, а у селу су остале жене, дјеца и старци.



И тада на сцену ступају са силом срођени сотонини угодници. Усташки логорник Фрањо Вего из Чапљине, у просторијама Основне школе у Пребиловцима, силује дјевојку Медић (Ристе) Ђуку. Видјевши то, подређене усташе пред школу износе ћебад и пред окупљеном масом започињу крвави пир.



Под пријетњом смрћу, са пушком упереном у сљепочницу, усташа Јозо Боровац из чапљинског села Требижат, наређује Стоји Булут, жени Љубановој, да кћери Милеви држи расчеречене ноге док је он силује. Наочиту, Драгичевић (Максима) Фимију послије жестоке борбе, врисака, плача и јаука, силује десетак усташа. Послије силовања је кољу.



Сеоеку учитељицу Стану Арнаут силује десетак одраслих усташа, а послије тога силују је њезини малолетни ђаци из чапљинског села Габела, гдје је несретна Стана прије Пребиловаца службовала. Свирепе и крвожедне убице звјерског инстинкта, задовољивши своју пожуду Стани бајонетом касапе стомак и полумртву је бацају у башту подно школе, гдје је кољу и закопавају.



Верујући да је кумство част и обавеза, несрећна дјевојка Булут (Јове) Даница, склонила се у комшијско, хрватско, село Лозницу код кућног кума Матић Дамјана. Кум Дамјан је није силовао, али с обзиром да се код чапљинских усташа губитак људског достојанства проглашавао за врлину, то је по наговору Дамјана, учинио Томић (Анте) Јозо, комшија Дамјанов, који Даницу одводи у Чапљину, иживљава се над њом два-три дана, потом је коље и оставља на ледини да јој пси леш развлаче.



Сотоне надмашују сотоне, када затичући у порођајним боловима Милеву Медан, жену Богданову, бајонетом јој распоре стомак, бајонетом ваде дијете из утробе мајке, замотавају га крпама и опет бајонетом враћају дијете у утробу.



Из присутне масе, усташе одабиру двадесетак најљепших дјевојака, присиљавају их да се скину ко од мајке рођене и да коло играју. Пошто су га скинули до гола, у коло убацују и осамдесетогодишњака Шарић Николу званог "Хаџија", а да слика буде комплетна потрудили су се муслимани из Чапљине који су са двије хармонике и гитаром чинили музичку потпору. Врхунац бестијалности састојао се у томе да су усташе дјечицу из преко педесет кољевки узимале за ноге, па затим замасима ударали дјечијим главама о зидове школе.



Године 1941, Пребиловчани бивају одведени у логор Модрич у комшијско село Тасовчиће. Током ноћи чапљинске усташе долазе у логор, изводе из логора дјевојке Олгу (Ристе) Брњашић и Даницу (Милана) Шарић, силују их неколико часова и поново враћају у логор.


Ноћу, 5-6. августа 1941. године, из логора на Модричу, усташе Пребиловчане пребацују на 2,5 км удаљену железничку станицу у Чапљини, гдје се почела порађати Милева Екмечић, жена Бранкова. Луциферови сродници су нагрнули на Милеву бајонетама искасапили и њу и дијете, те тако раскомадане затрпали их у смеће код жељезничке станице.



Два-три часа послије пола ноћи Пребиловчане затварају у шест сточних вагона и одвозе их у шест кидометара удаљену железничку станицу Шурманце.



У освит зоре 6. августа 1941. године са жељезничке станице у Шурманцима, преко шест стотина Пребиловчана нагурани у колону, коју су са обе стране моткама и кундацима од пушака ударале усташе, упућује се уз брдо Црмницу до коте зване Вранац, коте која је удаљена пар стотина метара од јаме Голубинка.



На коти Вранац усташе су их опљачкале, а послије пљачке опет су радили оно што им је историја у наук оставила, тј. тукли, силовали и клали.



Око хиљаду хрватских усташа са подручја општине Чапљина, само за неколико часова, напомињем поново само за неколино часова, бацило је преко шест стотина живих Пребиловчана у јаму Голубинка на брду Црмница у селу Шурманци, општина Чапљина.



Не желећи да је крволоци додирују, жена Манојла Булута узела је за руке своја два сина и заједно са њима скочила у бездан јаме Голубинка. Пребиловачке дјевојке су мислиле да је ту крај њиховим мукама, али усташе нису мислиле тако, јер поново одабиру десетак дјевојака, поново их силују, поново кољу.



У мјесецу мају 1941. године Пребиловци су имали 994 српске главе. У мјесецу мају 1945. године Пребиловци су имали – 170 српских глава, што ће рећи да су комшије, хрватске усташе, живе бациле у јаму или заклали, 824 Србина из Пребиловаца.



Пребиловци, камен крвљу попрскан.






Од мјесеца маја 1945. - до данас



Послије мјесеца маја 1945. године, на подручју општине Чапљина, није било српске куће без црне заставе, али полицији аустро-угарског каплара, требало је дванаест година да открије опште познате починиоце злочина, усташе крволоке.



Иако је на јами Голубинка у Шурманцима било око хиљаду усташа, на Окружном суду у Мостару, 3. октобра 1957.године, суђено је само четрнаесторици усташа. Шест је осуђено на смрт стријељањем: Јовановић Иван, Анковић Мирко, Иванковић Мате, Остојић Јозо, Васиљ Јаков и Прусац Јозо, а остали су суђени на различите временске казне.



За плакати је да је на судском процесу у Мостару, један од судија поротника био и Јозо Јелчић, предсједник Среског одбора у Чапљини (градоначелник), усташа из чапљинског села Грабовина, који је учествовао у хапшењу и спровођењу Пребиловчана до јаме Голубинка у Шурманцима. Тај исти Јозо Јелчић је био главнокомандујући усташа, приликом насељавања усташа у српске куће у Пребиловцима. Под његовим руководством преко осамдесет најкрволочнијих усташких кољача из Чапљине, било је насељено 3. августа 1941. године у српске куће у Пребиловцима.



Видјевши да је џелат и судија један те исти човјек, 125 Пребиловчана мјесеца октобра 1957. године пише петицију предсједнииу Окружног суда у Мостару, против усташе Јозе Јелчића из Чапљине.



Притиснута необоривим доказима, тада актуелна власт усташу Јозу Јелчића, смјењује са мјеста предсједника Среског одбора у Чапљини и са мјеста судије поротника, и умјесто да му суде као крволоку, Брозови подрепаши бирају заклетог и доказаног усташу Јозу Јелчића, у Савјет Републике Босне и Херцеговине, дају му националну пензију и као врхунац кроатизма, одликују га ничим другим до Орденом братства и јединства.


.........


Живот тече даље, али муке за Пребиловчане не пролазе. Послије осамнаест мјесеци преписке, разговарања и упућивања делегација на све релевантне адресе власти општине Чапљине и Републике Босне и Херцеговине, поткрај 1990. године приступило се отварању забетонираних јама у којима су се налазили земни остаци српских мученика. По отварању јаме Голубинка у Шурманцима, у јаму дубоку преко осамдесет метара спустила се група свештеника и одржала опјело настрадалим Србима.



У непосредној близини јаме, испод том приликом подигнутог шатора, вршено је чишћење и прање костију мученика. Један члан тима стручњака са Судске медицине и антропологије из Београда, који су директно на терену вршили експертизу, за тренутак је подигао у ваздух малену дјечију бутну кост и присутнима објашњавао да је то кост нерођена дјетета.



Ту се затекао и старина Трипко-Трише Екмечић, који је сузна лица дуго загледао кост, миловао је и љубио. Тешком муком Трише је откидао ријечи из себе, говорећи да та кост може бити кост његовог нерођеног дјетета, јер усташе су 6. августа 1941. године у јаму Голубинка у Шурманцима, бацили и његову супругу Дану која је била зашла у девети мјесец трудноће.



Видно потресен Трише поново љуби кост, лице му се грчи, сузе теку, јечи, кост притиска уз срце, занесе се и клону.



Срце није издржало.



Био сам један од петнаест хиљада Срба из Херцеговине, колико је Трипка-Тришу Екмечића из Пребиловаца, испраћало на вјечни починак. "Заборавити не можемо, опростити не смијемо, а светити се не желимо. Освета за злочин је људски гријех, колико и он сам", слушам рођеног Пребиловчанина, вршњака побијене дјеце са којима се играо до дванаесте године живота, академика др. Милорада Екмечића, у говору који је одржао као један од говорника, мјесеца новембра 1990. године у Пребиловцима, по одржаној служби Божјој за покој душа српских мученика.



"У име Оца и Сина и Светога духа дајемо одобрење и благослов да можете саградити спомен-цркву и да се посвети Сабору Српских светитеља и Пребиловачки мученика, који се слави 10. октобра", каже се, између осталог, у одобрењу које читам а које је пристигло од Епархије Захумско-Херцеговачке и Митрополита Дабробосанског, по поднешеном захтјеву Одбора села Пребиловаца, за изградњу спомен-цркве у Пребиловцима.


Његова Светост Патријарх Српски Г. Павле чинодејствовао је 6. августа 1991. године, а саслуживали су високи црквени достојанственици, приликом освјештења темеља цркве Сабор Српских светитеља и Пребиловачких мученика.



Међу више хиљада присутних Срба из цјеле земље, том чину су били присутни и предсједник Српске академије наука и умјетности Душан Каназир, те акадекици Добрица Ћосић, Антоније Исаковић, Матија Бећковић и Милорад Екмечић. Ту су били и прваци политичког живота из Србије и Херцеговине, пјесници, књижевници, сликари, те секретар Државне комисије за ратне злочине извршене над српским народом у Другом свјетском рату од стране НДХ (Независне државе Хрватске) и окупатора, др. Милан Булајић, и многи други. Пројекат за цркву израдио је архитекта Горан Дуганџија из Београда.



Поткрај 1991. године у 18 метара дугу, 15 метара широку и 2,8 метара високу, добровољним радом изграђену Спомен-костурницу која се налазила у поџемном дјелу цркве, према процјени антрополога са Судске медицине из Београда, похрањене су кости од преко четири хиљаде Срба, извађене из дванаест херцеговачких јама.



Иначе, купола на цркви требало је да буде висока двадесет метара а био је планиран и засебан звоник исте висине. Међупростор између цркве и звоника требао је бити изграђен црквеним садржајима, а укупна дужина целокупне грађевине требала је бити 34,8 метара.



У чапљинском крају и 1941. године и 1991. године, пјевана је једна те иста пјесма: "Ја усташа и ћаћа ми бија, отац сину занат оставија". Месеца јуна 1992. године, чапљинске усташе су минирале и са земљом сравниле Спомен-цркву у Пребиловцима.



Једном су их њихови очеви живе бацали у јаму, а сада послије педесет година њихови синови се плаше мртвих Срба и само зато што су Срби, једне те исте људе убијају два пута. Пребиловчанима историја увијек трчи преко леђа, тако да су свој камен увијек властитом крвљу прскали. У камену и крви мртви су се продуживали у живима, а живима је мајка црква била луча, учитељица живота, чувар традиција и ризница историјског памћења.



Историја нас учи да је у Пребиловцима тамјан увјек некоме сметао, прекјуче османлијама, јуче швабама а данас хрватсним усташама.



Штитећи све оно што се крсти са три прста и 1992. године цвјет пребиловачке младости положио је своје животе на олтар православља.



Међу нама нису, али ће са нама увијек бити: Екмечић (Миленка) Павле, Крунић (Милана) Милован, Булут (Данила) Ђорђе, Булут (Вељка) Слободан, Драгичевић (Драге) Бранко, Рељић (Јована) Новица и Екмечић (Данила) Богдан.



Према мојим сазнаљима данас у Пребиловцима, словом и бројем, живе два Србина, браћа Ристо и Божо Булут.



Пребиловци маја 1941. године - 994 српске главе.


Пребиловци маја 1945. године - 170 српских глава.


Пребиловци маја 1991. године - 172 српске главе.


Пребиловци маја 2000. године - 2 српске главе.



Желим ослободити осјећања од мржње, те стога вјерујем да је истина најбоља заштитница од нове несреће, а несрећа је да је сваки нови дан тежи од претходног у спознаји да јесмо а нисмо.



Али даће Бог и Свети Василије Острошки, и свануће и тај 10. октобар, дан када се слави Сабор Српских светитеља и Пребиловачких мученика, дан када ћемо се окупити у новоизграђеној Спомен-цркви у мученичким Пребиловцима, своји на свом.



"Све што иштете у својој молитви, вјерујте да ћете примити; и биће вам" (Мк 11,24)



Одлазим у цркву, крстим се и палим свјећу.

A ovi stihovi Maka Dizdara (čiija smo dela učili u školi) verovatno su sa ploče vezane za "Markale"?Ispravi me ako grešim Hercegovac...

То је са плоча из Тузле, и хвала Богу да би било боље да се може истина пробити до медија, али то је оно као са нама-шта год да се уради и каква год фрка везана за текме била, увијек ће нас приказати као главне кривце!!!

Улети мурија, ми криви-упуцају клинца, он крив што се нашао на путањи гумењака!? :zbunjen

[Druga Srbija istinom uzvraća udarac]

Погледајте шта нам спремају:

Druga Srbija istinom uzvraća udarac

Beograd - Narodni poslanici u Skupštini Srbije Nataša Mićić i Žarko Korać predložiće republičkom parlamentu Deklaraciju o obavezama države Srbije da preduzme sve mere zaštite prava žrtava ratnih zločina, posebno žrtava genocida u Srebrenici, koju je sačinilo osam uglednih nevladinih organizacija iz Srbije. Ovo je preksinoć, na tribini o zločinima u Srebrenici u Centru za kulturnu dekontaminaciju saopštio Miljenko Dereta, izvršni direktor Građanskih inicijativa. Republika Srbija se obavezuje da će razotkriti i kazniti svako ideološko opravdavanje zločina; da neće dozvoliti prihvatanje posledica zločina, tako što će pravdanje genocida predstaviti kao legitiman politički stav, ističe se u Deklaraciji.
Nataša Kandić istakla je da postoje i snimci egzekucije Bošnjaka. U zločinu, rekla je Nataša Kandić, bila je nezaobilazna uloga Vojske, Resora državne bezbednosti Srbije, njegova prva dva čoveka Jovice Stanišića i Franka Simatovića, Srpske dobrovoljačke garde i formacije Škorpioni.
- U Srebrenici je pobijeno osam hiljada ljudi. U naše ime i, navodno, u odbrani naših interesa. Danas su u odbranu zločina stale mnoge institucije, SPC, deo Beogradskog univerziteta, akademici; te institucije nisu čovečne i pomažu da tonemo sve dublje u moralnu bedu - naglasio je Protić.

А онда дај Србијо кинту, јер си била "фашистички агресор" :nene

Битно је да смо бољи од Звездиних фудбалера

Можда падне и који професионални уговор!!!

E hercegovac cenim ja ta tvoja zalaganja za istinu i spas srpstva samo nisi nasao dobar forum, jer ovo je ipak navijacki pre svega, a najmanje politicki, jer ti to sto pises (pogotovo ova zadnja dva posta) mi vise lice na sudjenje u Hagu  

Ali u potpunosti podrzavam ta tvoja zalaganja i time cemu se ti bavis.

Брате,

прва текма коју сам гледао у животу је била Вележ-Звезда, покојни ујак ме водио на утакмицу, а последња прије рата Будућност-Звезда, гдје је развијен транс Делије Чапљина...

Ово је проблем свију нас, јер ако заједно не кренемо да градимо нашу Отаџбину зар мислиш да ћеш смети водити клинца на текму без страха да ће му неко сасути гумењак у лице...!?

Имамо све, бројност, младост која је у вези са снагом...да се јавно огласимо када су год ствари везане за опстанак наше нације, а не да се појављујемо само када је испао неки белај да би нас приказали као последњио олош и марву, јебо им ја мамицу!!!

Видиш шта се ради са овим новим законом?

Ако сам навијач и Звезду сматрам заштитним знаком Србије да ли то значи, брате, да треба да забијем главу у пијесак над оваквим стварима?

Наше посјете КиМ јасно показују да Делије имају визију!!!

Братски херцеговац!!!

Не јављам се на главном форуму само зато што сматрам да има људи од којих ја могу научити!!!

Svedok 649/96, koji je pratio ovo sudjenje u Vojnom sudu u Sarajevu, svedoci: "...Kazani se nalaze na levoj obali Miljacke, izmedju Bembase i Bistrika. Do tog mesta moze se doci iz pravca Ugostiteljske skole, a odatle do Kazana se mora ici peske oko 150 m. Mesto Kazani je dobilo naziv po tome sto se u stenama nalaze duboke jame i provalije. Uhapseni Srbi dovodjeni su na to mesto gde su klani, pa su im odsecane glave i bacane u jednu jamu, a tela u drugu jamu. Leseve su identifikovali lekari patolozi Ilijaz Dobraca i Hamzo Zujo, koji su na sudu izjavili da su pronasli veliki broj leseva u fazi raspadanja ciji identitet nisu utvrdili. Pominjali su samo zrtve Radoslava Komljenca i njegovu suprugu Marinu, Zorana Vucurevica, Sergeja Lavriana i njegovu suprugu Anu, Duska Jovanovica, Ergona Nikolica, Bozidara Sljivica i Milenu Draskovic. Karakteristicno je bilo svedocenje na ovom sudjenju supruge Bozidara Sljivica - muslimanke po nacionalnosti, koja je pored ostalog izjavila da je videla preko 200 leseva sagorelih i u fazi raspadanja, medju kojima je pronasla les svoga supruga. Medju optuzenima je bila i Ðurdjina Skoric iz Tutina, ali je tuzilac odustao od njenog gonjenja, pa je saslusana u svojstvu svedoka za ubistvo Bozidara Sljivica. O sudjenju pociniocima ovog zlocina pisalo je sarajevsko Osloboðenje i Vecernje novine od 24.12.1994. godine. U vezi masovnog ubistva na Kazanima i motiva za te zlocine interesovao sam se kod nekih muslimana i oni su mi objasnjavali da su ta klanja vrsena radi polaganja mudzahedinske zakletve. Po njima kandidat za ovu zakletvu morao je zaklati odredjen broj Srba i jesti pecene dzamijske golubove..."

Svedok 281/96-9, penzioner iz Sarajeva, koji je napustio Sarajevo pocetkom 1996. godine, svedoci: "...Poznat mi je i takozvani slucaj Bogusevac ili "Kazan" na Trebevicu. Tu su bila organizovana dva punkta za ubijanje Srba. U prvom punktu zvanom "Kazan" ubistva su vrsena klanjem i sabljom, koja je bila dugacka 80 cm, a na drugom punktu, koji se nalazio prema Kozijoj cupriji, Srbi su ubijani udarcem u glavu tupim predmetima. Glavni izvrsilac je bio Suad Osmanovic, od oca Osmana iz Sarajeva. Ovoj grupi je sudio Okruzni vojni sud u Sarajevu pod predsednikom veca, sudijom Muhamedom Podrugom. Na pretresu su saslusani sudski vestaci Dobraca Ilijas i Zujo Hamzo. Ovi vestaci su izneli da je veliki broj leseva bio zapaljen i u fazi raspadanja i da zbog toga nisu mogli biti identifikovani. Tacan broj ubijenih Srba nije mogao biti utvrdjen, jer su ubistva vrsena od pocetka rata pa sve do januara 1993. godine. Posebno velike zlocine nad Srbima u Sarajevu su cinile organizovane grupe muslimana predvodjene Ismetom Bajramovicem zvanim "Celo" i Musanom Topalovicem zvanim "Caco", sve do njihovog hapsenja krajem 1993. godine. Oni su cesto upadali u srpske stanove, odvodili Srbe koji se vise nikada nisu vratili i pljackali imovinu. Cak su dolazili i u zatvore i odvodili zatvorene Srbe pod izgovorom da vrse razmenu. Ali vecina izvedenih je poubijana..."

u logorima tipa 'Kazani'

Брате,

морам да те исправим! Казани нису били логор него мјесто екзекуција, ту су убијали и бацали сарајевске Србе.

За Казане се први пут чуло када су се припадници 10 (касније 110)  брдске бригаде ткз. Армије БиХ одвеле и заклале па одрубиле главу јеврејској породици Лаврил, Ана и Василије.

Тада је узбуну дигла јеврејска општина у Сарајеву захтјевајући истрагу.

Командант 10 брдске је био Мусан Топаловић Цацо, који лично одговарао Алији Изетбеговићу, да би га Алија под притиском Јевреја да се поведе истрага ликвидирао 26. oktobra 1993. при чему су Цацине посљедње ријечи биле: Шта ти је ово требало, дедо (тако је звао Алију, а Алија њега "сине Мусане")?

Мртва уста не говоре!!!

Том приликом је Цацо убио 9 полицајаца који је Алија послао на његова врата. На сахрани, која је обављена на шехидском гробљу у Ковачима, било је 12 000 људи!!!

Алија је често посјећивао 10 брдску, а једном приликом је поклонио снајперски карабин донешен из Беча, Чолаку Рефику. Тада су у посјети снајперском воду 10. брдске били лично Алија Изетбеговић, Харис Силајџић и Бисерка Турковић која је касније добила амбасадорско мјесто, ваљда као награду!!!

Командант снајперског вода је био Есад Туцаковић!!!

Листа најкрволочнијих (мада су сви били убице, јер је упис у 10. брдску била одрубљена српска глава, једном приликом је Цацо у кафић донио двије вреће са српским главама и јавно се хвалио својим "храбрим" борцима):

1. Topalovic Musan, zvani "Caco", komandant "elitne cete" 10. brdske brigade tzv. Armije BiH,
2. Seferovic Samir, zvani "Ceble", star oko 30 godina, pre rata radio u preduzecu "Neretva" u Sarajevu, komandant bataljona 10. brdske brigade, protiv njega vodjen postupak zbog ubistva sestoro Srba,
3. Delalic Ramiz zvani "Celo 2", zamenik Musana Topalovica, ucestvovao kao komandant "9. brdske brigade" Armije BiH, zajedno sa Topalovicem u progonu i ubistvu Srba u Sarajevu. Sada drzi piceriju u bivsoj prodavnici "Slatko cose" na Bas-carsiji.
4. Abduli Ramo,
5. Alibasic Asif (ili Akid), pripadnik 10. brdske brigade tzv. Armije Bih,
6. Bejtic Samir, rodjen 14.01.1969. godine u Gracanici, od oca Rama, nastanjen u Sarajevu, Ul. Dzeka br. 36,
7. Gezo Osman, rodjen 13.12.1959. godine u Sarajevu od oca Mustafe, nastanjen u Sarajevu, Ul. Bostarici br. 26, pripadnik 10. brdske brigade tzv. Armije BiH,
8. Doric Ekrem, pripadnik 10. brdske brigade tzv. Armije BiH,
9. Dragolovcanin Idriz, iz Sjenice, imao neku funkciju u Patriotskoj ligi, pripadnik 110. brigade Musana Topalovica. Pobio mnoge Srbe i bacio ih u jamu na lokalitetu "Kazani" ispod Trebevica.
10. Ziga Sabahudin, pripadnik 10. brdske brigade tzv. Armije BiH,
11. Ziga Samir,
11. Jusovic Amir zvani "Fifa",
13. Kadic Esad,
14. Kadic Sead - Sejo, zvani "Guz", pripadnik 10. brdske brigade tzv. Armije BiH,
15. Kapetanovic Emir, pripadnik 10. brdske brigade tzv. Armije BiH,
16. Kapetanovic Samir, pripadnik 10. brdske brigade tzv. Armije BiH,
17. Kapetanovic Sead zvani "Cupo",
18. Kubat (ili Kubak) Zijo, pripadnik 10. brdske brigade tzv. Armije BiH,
19. Kubat Sejo, clan staba Topalovica,
20. Kulenovic Haris, pripadnik 10. brdske brigade tzv. Armije BiH,
21. Ljubovic Samir, zvani "Mico", pripadnik 10. brdske brigade tzv. Armije BiH,
22. Narandzic Nermin, pocetkom 1996. godine bio u zatvoru,
23. Numic Haris, zvani "Hare", rodjen 12.08.1964. godine u Sarajevu, od oca Nedzada, nastanjen u Sarajevu, Ul. VI Proleterske brigade br. 3, pripadnik 10. brdske brigade,
24. Osmanovic Suad, pre rata student, iz Sarajeva, sa stanom u Triglavskoj ulici, od oca Osmana, pripadnik 10. brdske brigade Armije tzv. BiH, sada u Zenici i u mudzahedinskoj jedinici.
25. Pecar Senad, zamenik Topalovica, sada pukovnik Armije BiH,
26. Raonic Esad,
27. Raonic Muhidin, pripadnik 10. brdske brigade tzv. Armije BiH,
28. Raonic Senad, zvani "Maskirni", pripadnik 10. brdske brigade tzv. Armije BiH,
29. Raonic Fahrudin, pripadnik 10. brdske brigade tzv. Armije BiH,
30. Sadovic Ismet, roðen 29.03.1964. godine u Bitoli od oca Hamde, nastanjen u Sarajevu, Ul. 6. novembra br. 56, pripadnik 10. brdske brigade tzv. Armije BiH,
31. Sarija Miralem, strazar u Centralnom zatvoru i "Viktoru Bubnju", u slobodnom vremenu ucestvovao u akcijama Topalovica,
32. Sejo, zvani "Troguz", ubio 58 Srba,
33. Selak Mevludin, pripadnik 10. brdske brigade tzv. Armije BiH,
34. Tadic Senad,
35. Tendzo Omer, pripadnik 10. brdske brigade tzv. Armije BiH,
36. Topoloviæ Emir,
37. Topalovic Dzemo, pripadnik 10. brdske brigade tzv. Armije BiH,
38. Turcalo Meho, pripadnik 10. brdske brigade tzv. Armije BiH,
39. Tucakovic Esad, zvani "Eso", pripadnik 10. brdske brigade tzv. Armije BiH, komandant snajperske cete,
40. Haracic Senad, rodjen 20.06.1963. godine u Sarajevu, od oca Fadila, nastanjen u Sarajevu, ul. Hriste Boteva br. 6, pripadnik 10. brdske brigade tzv. Armije BiH,
41. Hasic Esad, pripadnik 10. brdske brigade tzv. Armije BiH,
42. Hasic Senad, pripadnik 10. brdske brigade tzv. Armije BiH,
43. Hatic Alen, pripadnik 10. brdske brigade tzv. Armije BiH,
44. Hatic Nermin, predratni kriminalac, poèetkom 1996. godine bio u Centralnom zatvoru u Sarajevu,
45. Hodzic Armin, rodjen 16.02.1973. godine u Sarajevu, od oca Seada, nastanjen u Sarajevu, ul. Mujkanovica br. 2-a, pripadnik 10. brdske brigade tzv. Armije BiH,
46. Hodzic Nihad, pripadnik 10. brdske brigade tzv. Armije BiH,
47. Hodzic Husein, pripadnik 10. brdske brigade tzv. Armije BiH,
48. Hukelic Ertan, zvani "Eso" i "Kliker", koji je imao jedno vestacko oko, ucstvovao u ubistvu porodice Lavrian,
49. "Cipsa",
50. Colak Refik, pripadnik 10. brdske brigade tzv. Armije BiH,
51. Skolic Ðurdjica (ili Skoric Ðurdjica), rodjena 27.04.1951. godine u Kutini, od oca Ðure, nastanjena u Sarajevu, ulica Alifakovac br.1/2, bila pripadnik 10. brdske brigade tzv. Armije BiH.

За херцеговачке логоре гдје су усташе и турци мучили Србе могу ти доста тога написати, јер је у њима страдала и моја породица, али хвала Богу па су остали живи!!!

B92, BK itd. to podsvesno rade ljudima...

Свјесно, него шта него свјесно!!! Зар би добијали Сорошеве милионе другачије?

навуку младе добрим спортским програмом, а онда испирање мозга нашом "геноцидношћу"!!! :batine  :batine  :batine

Турци из Тузле су заборавили када су побили ненаоружане момке од 19 до 20 година:

http://www.pogledi.co.yu/diskusije/viewtopic.php?t=1534

E ljudi zaista ne vidim sta koji kurac pominjete tu srebrenicu, da je bilo genocida ko sto muslimani kazu, nebi bilo svedoka, a posto ima svedoka znaci genocida nije ni bilo ;)

Брате,

па то је њихов принцип да нам наметну кривицу па да морамо попушити сваком хајвану који дође овдје и почне да паметује!!!

Sta sad pa tebi nije jasno,

Није ми јасно како то да се шетају слободно Србијом и да  :jebanje нас нормалне и национално свјесне у МОЗАК!!!

Није ни чудо што на свакој текми кљунови пуцају у клинце када "нам" је "елита" таква!!!

Пази ово:

http://www.pogledi.co.yu/diskusije/viewtopic.php?t=1619









Лепо друштво: Чанак, Кораћ и демонкратска омладина из ГСС и СДУ заједно са балијама плачу за Титом и за СФРЈ.

али беба поповић

Брате,

не схватам по чему се тај разликује од осталих!?

Зна се ко су говна, а исто се зна да их за Србију боли "урац!!!

Centar za kulturnu dekontaminaciju

Paviljon Veljković
Birčaninova 21
Beograd



Докле ће више ове НВО кује да онанишу причама о нашој геноцидности?

" Позивамо вас да у четвртак, 26.маја, са почетком у 17 сати у Центру за културну деконтаминацију у Бгд-у присуствујете трибини "НАШ ОДНОС ПРЕМА СРЕБРЕНИЦИ" Центра за антиратну акцију.
На трибини говоре: Наташа Кандић, Владимир Беба Поповић, Милан Ст. Протић, Жарко Кораћ и Весна Пешић као модератор".
Дођите да увеличамо трибину namigivanje  :batine  namigivanje